Izvor: Politika, 04.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sedmorica Jovića sanjaju svoju kuću
Milan Jović, sa šestoricom sinova, živi u privremenom smeštaju u Laćarku, a porodicu izdržava sa oko 25.000 dinara, koliko mesečno zaradi
Laćarak – Sedmorica Jovića, otac Milan (45), blizanci Slavko i Zdravko (18), Andrija(14), Đorđe(12), Mladen (7) i Mirko (6) u trošnoj kućici, koja čak nije ni njihova, u Laćarku kod Sremske Mitrovice, uz sve siromaštvo koje ih prati, snevaju da sebi jednog dana sagrade kuću i da mogu za doručak , uz hleb namazan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mašću, kupiti barem litar mleka, ili po čašu jogurta.
Milan Jović, radnik u sremskomitrovačkim „Komunalijama” zarađuje mesečno 22.000 dinara i dobija 3.800 dinara na ime dečjeg dodatka. Tim novcem izdržava sedmočlanu porodicu. Iz dva braka, Milan ima šestoricu sinova i svi žive s njim u kućici koju je dobio na privremeno korištenje od svog preduzeća.
– Kad bih barem mogao da otkupim ovu kućicu, pa da dozidam dve sobe, da decu smestim. Kažu, ne može, nema otkupa. A ja znam da ćemo nas sedmorica sigurno jednog dana imati svoj krov, mi smo borci, ni gladni se ne predajemo – priča nam Milan.
Četvorica dečaka su u kući, gledaju televiziju. Blizanci, Slavko i Zdravko rade, Slavko u očevom preduzeću preko omladinske zadruge, a Zdravko sa molerima, pa je prošlog meseca doneo dvesta evra i kupio nov televizor. A u kući, nedostaje svega, jedino je higijena na nivou, sve se blista, momci rade, pomažu ocu.
– Ako nas trojica budemo radili, kupićemo plac ovde u Laćarku i sagraditi sebi skromnu, ali lepu i prostranu kuću. Dok sam radim jedva imamo i za hleb, mleko deci ne mogu da kupim. Ne gladujemo, ali sve nam nedostaje – kaže Milan
S vremena na vreme, centar za socijalni rad dodeli Jovićima kakva skromna sredstva, ali je sve to „kratko” za potrebe ove porodice, kojoj dnevno treba minimalno šest vekni hleba. A san o kući za sedmoro Jovića, ostaće samo san ako Milanovo preduzeće „Komunalije”, ili opština Sremska Mitrovica, ne pritekne u pomoć. Ima praznih placeva, ima starih kuća, Milan ne traži ništa džabe. Ako Slavka zaposle u očevom preduzeću, biće odmah lakše.
– Polovinu moje plate bih odmah zadužio za kredit, da kupim neku od starih kuća u Laćarku, da je obnovim sa mojim dečacima, ili bih pazario plac, pa gradio, ako treba i pet godina, ali bismo imali svoje ognjište – kaže Milan, a dvanaestogodišnji Đorđe dodaje:
– Napravićemo mi svoju kuću, samo da Slavko i Zdravko dobiju pravi posao!
Za ručak je kod Jovića pun lonac pasulja. Dovoljno za jedan obrok, a večera, hleba i masti, ili slanine, ako ima. A može, ako mora, i suv hleb, samo da dečaci nisu gladni.
– Za decu mora da bude, a za mene, ako pretekne – kaže Milan Jović.
J. Slatinac
[objavljeno: 05.05.2008]
