Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Jul.2016, 17:58   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sedam i po decenija od tragedije u Jadovnu

Osnivanjem jednog od prvih koncentracionih logora Jadovno, Nezavisna hrvatska država započela je sitematsko istrebljenje Srba, Jevreja, Roma i svih koji se nisu ukalapali u njenu ustašku ideologiju. Sedam i po decenija kasnije tragedija gospićkih, ličkih i jama na ostrvu Pagu kamen spoticanja su između potomaka žrtava i egzekutora čiju bol i mržnju moraju da obezbeđuju jake policijske snage Republike Hrvatske.

Godinama članovi banjalučko-beogradskog Udruženja građana >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << „Jadovno 1941." stratišta svojih najmilijih, mračne velebitske jame, obilaze sa željom da se do kraja obelodani njihovo nevino stradanje i sačuva od zaborava. Jer, kažu, punih sedamdesetpet godina njihov pogrom skriva svaka vlast.

"Kod mladih ljudi, iz reda hrvatskog naroda, koji o ovome ne znaju ništa stvara se zaprepašćenost. Kako je moguće? To nije istina! Da se ovo desilo sigurno bi se znalo. Ne bi se čekalo 75 godina. Za razumeti ih je. Ima ljudi koji neprimereno reaguju i kažu: tu u jami nema ništa, da je tu smeće, da mi manipulišemo žrtvama u svrhu nekakve četničke ideologije. Ovde niste videli ni jednog četnika niti četničko obelježje", kaže predsednik Udruženja „Jadovno 1941." Dušan Bastić.

Znaju se imena žrtava i njihovih ubica jer još je živih svedoka pogroma od Gospića preko Jadovna pa sve do Paga gde je u 32 dve bezdane jame, tokom stotinak dana bačeno preko 40 hiljada, uglavnom Srba. Nikola Lončina smrt je izbegao bekstvom iz kolone jasenovačkih stradalnika. Sedam i po decenija nisu iz sećanja mu izbrisale ni jednu sliku tih dana.

"U Drakuliću poklano je 51 dijete, učenik srpski. Uz njih i 2300 duša je za jedan dan i noć poklano sa tri smene rudara. Kao takvi, dobili su počasno mesto da budu komandanti ustaškog logora u Jasenovcu. Ubili su i Marka Teslu, ne znam mu ime sinu. Odavde je poreklom. Veleposednik, pošten zemljoradnik. Imao je i ciglanu i kafanu. U porodičnoj kući ubio ga je ili fra Filipović ili Luburić ", seća se osamdesettrogodišnji Nikola Lončina.

Jedna od jama, veruje se Katina, krije ostatke svetog velikomučenika Save Trlajića, episkopa gornjokarlovačkog.

75 godina čekalo se da se nad njegovom i grobnicom još dve hiljade stradalnika postavi osvećen krst koji je tokom nekoliko nedelja prešao put od rodnog mu Mola, preko Bašaida, gde je bio sveštenik, Sremskih Karlovaca u kojima je učio i Plaškog u kome je kao episkop stolovao poslednje tri godine života odbijajući ponudu privremene italijanske vlasti da, pred ustaškim pretnjama, napusti svoj narod i sveštenike.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...