Izvor: BKTV News, 12.Mar.2013, 18:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sećanje: Sve manje Đinđićevaca

Prošlo je deset godina od atentata na premijera Srbije i lidera DS Zorana Đinđića. Ubijen je iz političkih razloga koji su pomešali razne interese i uticaje. Iza atentata na premijera Srbije stajali su delovi preživele Miloševićeve „pretorijanske garde“ oličene u JSO, tajne službe i centri moći van Srbije, ali i politički faktori u samoj Srbiji. Prvi kažu da je ubijen zbog Haškog tribunala i izručivanja Slobodana Miloševića Haškom tribunalu na Vidovdan 2001. godine. Drugi kažu >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << da je u sve to umešan zemunski mafijaški klan i strukture DB-a Srbije. Treći su mišljenja da je Đinđić stradao zbog prekršenog dogovora sa JSO. Četvrti kažu da je ubijen zbog Kosova i Metohije i njegovog zalaganja za aktivnu politiku. Peti kažu da je predmet atentata stranih tajnih službi. Šesti tvrde da je ubijen zbog uticaja narko-duvanskih kartela u Srbiji.
Ono što je tačno, premijer Srbije dr Zoran Đinđić bio je ličnost velike energije i ciljeva, ali ograničenih resursa i real-političkih, odnosno, Makivejalističkih načela politike. Kako kod da sagledavamo, ubistvo dr Đinđića bilo je planirano i programirano znatno ranije. I sam premijer je bio svestan smrtne opasnosti. Koalicija DOS koja je stajala iza njega bila je feudalnog karaktera sa podelom političkog plena, ali ne i političke odgovornosti. Sahrana dr Đinđića bila je nacionalnog karaktera, najveća posle smriti Jospa Broza Tita ili sahrane Aleksandra Rankovića 1983. godine. Ni prenošenje posmrtnih ostataka Slobodana Miloševića, nepriksonovenog ođe nije nadmašila sahranu ubijenog premijera.
Zoran Đinđić ostaje kao politička „ikona“ jednog vremena. Jedino što je ostalo posle njega jeste njegova slika u stranačkim prostrijama DS i fondacija „dr Đinđić“. Sve ostalo je prešlo u novu politiku „Tadićizma“ koja će vladati osam godina uz bujanje korupcije i sve većeg osiromašenja Srbije. Tadić i DS su se „pomirili“ sa SPS i na taj način je došlo do simboličkog „pomirenja“ Miloševića i Đinđića. Obojica su otišla u svojevrsnu političku legendu, naravno svako na svoj način. Smrću dr Zorana Đinđića i kasnije Slobodana Miloševića završena je etapa vidne političke polarizacije u Srbiji. Nastupilo je doba političkog pragmatizma nespojivih koalicija. Danas je samo dr Mićunović, kao prvi predsendik DS posle Drugog svetskog rata, živi „spomenik“ stvaranja politike DS koju je baštinio i dr Zoran Đinđić. Sve ostalo je otišlo u istoriju i zaborav. Gledajući današnje vreme, po svim elemntima racionalnosti smrt dr Zorana Đinđića je uzaludna i apsurdna!
Tomislav Kresović
Tweet

Nastavak na BKTV News...