Izvor: Politika, 20.Sep.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Saslušanje video-linkom
Slika i ton se emituju u realnom vremenu, odnosno onda kada se saslušanje i obavlja. Po okončanju postupka svedoku mogu da se postavljaju pitanja koja on čuje istog trenutka i na koja odgovara na isti način kao da je u sudnici
Na poslednjem glavnom pretresu koji se pred Okružnim sudom u Beogradu vodi protiv Sretena Jocića – Joce Amsterdama zbog optužbi da je Bojana Milosavljevića i Miodraga Prodanovića 1995. godine podstrekao na ubistvo Gorana Marjanovića, tužilac >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je predložio da se svedok Zoran Đorđević sasluša putem video-linka. U slučaju da predlog bude usvojen, svedok za koga se spekuliše da bi mogao da bude ključan u ovom postupku, ne bi bio prisutan u sudnici.
– Po pravilu, a u skladu sa načelom kontradiktornosti i javnosti krivičnog postupka, svedoci moraju da budu fizički prisutni u sudnici i u njoj daju svoj iskaz da bi po završetku davanja iskaza, strankama u postupku bilo omogućeno da postavljaju pitanja i stavljaju primedbe na njegovo svedočenje. Međutim, ako nije moguće obezbediti prisustvo svedoka ili oštećenog na glavnom pretresu, njihovo saslušanje može da se obavi putem video-konferencijske veze. Ovakva, drugačija mogućnost saslušanja svedoka i oštećenih na glavnom pretresu, odnosno ovaj izuzetak od pravila, uveden je Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine i u suzbijanju organizovanog kriminala – objašnjava Ivana Ramić, portparol Okružnog suda u Beogradu.
Odredbama Zakonika o krivičnom postupku, koje su stupile na snagu 2006. godine, ovakva mogućnost uvedena je i u redovnim krivičnim postupcima. Prema rečima Ramićeve, uvođenjem ovakve mogućnosti prepoznaje se intencija zakonodavca da se, s jedne strane, osavremeni procesno pravo u delu koji se odnosi na tehnička dostignuća, ali i da se, s druge strane, a što je važnije, postupak dokazivanja učini bržim i efikasnijim.
– Da bi se dozvolilo svedočenje putem video-linka neophodno je utvrditi da nije moguće obezbediti prisustvo svedoka ili oštećenog, odnosno da je sprečen ili da ima opravdan razlog zbog koga nije spreman da dođe u sud. Zatim, da je iskaz tog svedoka dovoljno značajan da bi bilo nepravedno postupak nastaviti bez njega. Naravno, optuženi ne sme da trpi štetu zbog ovakvog načina davanja iskaza. Ukoliko se ukaže potreba, uvek postoji mogućnost da se posegne za neposrednim saslušanjem svedoka – navodi Ramićeva.
Prilikom ovakvog svedočenja, svedok ili oštećeni svoje iskaze daju direktno, a pošto završi, stranke u postupku mogu da mu postavljaju pitanja. Ovo je, objašnjava portparol beogradskog Okružnog suda, mnogo bolje nego da se, u odsustvu svedoka, čita njegov raniji iskaz (ukoliko je dat) ili da se odredi saslušanje svedoka putem delegiranog sudije, što su mogućnosti koje predviđa Zakon o krivičnom postupku. Posle saslušanja svedoka putem video-linka, sud po predlogu stranaka ili po sopstvenoj inicijativi, može da odluči da se svedok neposredno sasluša.
– U praksi Okružnog suda, mogućnost saslušanja video-konferencijskom vezom korišćena je više puta u krivičnim postupcima koji se vode pred Većem za ratne zločine. Tako su, tokom postupka koji se vode pred našim ili sudom neke druge zemlje, video-konferencijske veze uspostavljene sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju, sudovima u Hrvatskoj i Bosni. U postupku koji se vodio pred Posebnim odeljenjem za organizovani kriminal protiv optuženih za ubistvo premijera Zorana Đinđića na ovaj način saslušani su veštaci Instituta za kriminalističku tehniku iz Visbadena. Video-konferencijska veza, tom prilikom, bila je brzine 512 kilobita u sekundi, uspostavljena je korišćenjem osam telefonskih linija, saslušanje je video i audio snimano, a obezbeđen je bio i simultani prevod. Na sličan način saslušani su i veštaci laboratorije FBI – Kvantiko u Vašingtonu u postupku koji se vodi u vezi sa rasvetljavanjem okolnosti pod kojima su nastradali vojnici Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović, oktobra 2004. godine u topčiderskoj kasarni. Takođe, putem video-linka su u postupku protiv Dejana Simića, bivšeg viceguvernera NBS i Vladana Zagrađanina, člana SPS, saslušavani svedoci iz Izraela – navodi portparol beogradskog Okružnog suda.
Da bi mogla da se uspostavi video-konferencijska veza neophodna je adekvatna tehnička oprema. Ovakvu opremu, navodi Ramićeva, Okružni sud poseduje u obe svoje zgrade, u Palati pravde i zgradi takozvanog Specijalnog suda u Ustaničkoj ulici. Video-konferencijska veza uspostavlja se preko ISDN linije, a kada se uspostavi i počne saslušanje, svi prisutni u sudnici vide svedoka na ekranima koji se nalaze u sudnici. Glas se prenosi preko zvučnika ili slušalica. Slika i ton se emituju u realnom vremenu, odnosno onda kada se saslušanje i obavlja. Takođe, i svedok gde god da se nalazi, u realnom vremenu vidi sliku i čuje ton iz Beograda. Po okončanju postupka svedoku mogu da se postavljaju pitanja koja on čuje istog trenutka i na koja odgovara na isti način kao da je u sudnici.
– Saslušanje se odvija na isti način i istim redosledom kao da je svedok prisutan. To znači da se svedok najpre pozove da iznese sve što mu je poznato o predmetu, a potom mu se postavljaju pitanja radi proveravanja, dopune i razjašnjenja – završava Ramićeva.
Miroslava Derikonjić
[objavljeno: 21/09/2009]
.jpg)
