Izvor: Blic, 02.Apr.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Saslušanje samo u prisustvu advokata
Saslušanje samo u prisustvu advokata
BEOGRAD - Zakonom o krivičnom postupku koji je krajem marta stupio na snagu, policiji su postavljene ne samo nove obaveze, već i sužena neka od ranijih ovlašćenja.
U takozvanom pretkrivičnom postupku, policijski pritvor je smanjen sa 72 na 48 sati. Zakonodavac kaže da uhapšenog, odnosno osumnjičenog policija može 'izuzetno da zadrži radi prikupljanja potrebnih obaveštenja ili saslušanja' najduže 48 sati od časa >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << lišenja slobode.
Rešenje o pritvoru, odnosno zadržavanju, policija je dužna da odmah uruči osumnjičenom, a najkasnije u roku od dva sata. Protiv tog policijskog rešenja osumnjičeni i njegov branilac mogu da ulože žalbu koja se odmah dostavlja istražnom sudiji. Žalba ne zadržava izvršenje rešenja, a istražni sudija o njoj mora da odluči u roku od četiri sata od primanja.
Čim policija, odnosno organ unutrašnjih poslova(OUP), donese rešenje o zadržavanju, osumnjičeni mora da ima advokata. Ako osumnjičeni ne uzme branioca, OUP je dužan da angažuje advokata po službenoj dužnosti. Osumnjičeni, inače, ne može biti saslušan bez advokata i saslušanje se odlaže do dolaska branioca. Ako se prisustvo advokata ne obezbedi u roku od osam sati od časa odlaganja saslušanja, policija je obavezna da osumnjičenog pusti na slobodu ili da ga odmah sprovede istražnom sudiji. Što se tiče procedure koja se odnosi na samo hapšenje, organi unutrašnjih poslova su dužni da uhapšenog bez odlaganja sprovedu istražnom sudiji, osim u situacijama kada su ispunjeni uslovi za policijski pritvor, odnosno zadržavanje. Uhapšenog građanina policija mora odmah da upozna sa njegovim pravima. Tačnije, uhapšeni mora odmah da bude obavešten zašto je lišen slobode, da bude upoznat da nije dužan da bilo šta izjavi, da ima pravo na branioca koga sam izabere i da zahteva da se o hapšenju obaveste njegovi najbliži.
Od trenutka hapšenja do izvođenja pred istražnog sudiju, ne sme da protekne više od osam sati. Ako je sprovođenje uhapšenog duže trajalo, radnici MUP-a su dužni da istražnom sudiji posebno obrazlože zakašnjenje. Istražni sudija će o tome sačiniti zapisnik, u koji će uneti i izjavu uhapšenog o vremenu i mestu lišenja slobode.
Dosta novina ima i kod čuvenih informativnih razgovora u policiji. Kada policija poziva građane 'radi prikupljanja potrebnih obaveštenja', u pozivu mora da naznači razlog i svojstvo u kome se oni pozivaju. Razgovor u policiji ne može trajati duže od četiri sata i obaveštenja se od građana ne mogu prikupljati prinudno. O datom obaveštenju se sastavlja službena beleška ili zapisnik, na koje građanin, pošto mu se pročita, može da stavi primedbe. Te primedbe policija je dužna da unese, a građanin, ako to zahteva, može da dobije kopiju beleške ili zapisnik. Ako se građanin ponovo poziva radi prikupljanja obaveštenja o istom krivičnom delu, nije dužan da se odazove pozivu i policija nema pravo da ga prinudno privodi. Kada OUP prikuplja obaveštenja 'od lica za koje postoje osnovi sumnje da je učinilac krivičnog dela', takvo lice se može pozvati u svojstvu osumnjičenog. U takvim slučajevima u pozivu osumnjičenom mora da stoji upozorenje da ima pravo na advokata.
Ako inspektori MUP-a u toku prikupljanja obaveštenja ocene da pozvani građanin može biti smatran osumnjičenim, dužni su da ga odmah obaveste o delu za koje se tereti i da mu kažu da ima pravo na branioca koji će prisustvovati daljem saslušanju. Istovemeno, policajci su dužni da takvo lice obaveste da bez branioca ne mora da odgovara na postavljena pitanja i da mu u slučaju zadržavanja, odnosno određivanja policijskoj pritvora, predoče sva zakonska prava.
Kada osmnjičeni u prisustvu svog advokata pristane da da iskaz, policija o tome obaveštava nadležnog tužioca koji može prisustvovati saslušanju. Zapisnik o saslušanju se ne izdvaja iz spisa i može se koristiti kao dokaz krivičnom postupku, što predstavlja značajnu novinu u odnosu na rešenje iz ranijeg zakona.
Po odobrenju istražnog sudije, odnosno predsednika veća, OUP može prikupljati obaveštenja i od lica koja se nalaze u pritvoru. Ovakvi razgovori moraju da se obavljaju uz prisustvo istražnog sudije ili predsednika veća, a ako pritvorenik to zahteva, prikupljanju obaveštenja može da prisustvuje i njegov advokat. M. I. Prisluškivanje šest meseci
Prema novom Zakonu o krivičnom postupku, istražni sudija može na pismeni i obrazloženi zahtev državnog tužioca da naredi nadzor i snimanje telefonskih razgovora i video i fotografska snimanja lica za koje postoje osnovi sumnje da su sama ili sa drugima izvršila krivična dela protiv ustavnog uređenja ili bezbednosti SRJ, kao i protiv čovečnosti i međunarodnog prava. Te mere istražni sudija može da naredi i kada su pitanju krivična dela sa elementima organizovanog kriminala, kao što su: falsifikovanje i pranje novca, nedozvoljena trgovina drogom, oružjem, municijom, eksplozivnim materijalom i ljudima, zatim davanje i primanje mita i iznude i otmice.
Mere mogu trajati najduže tri meseca, a zbog važnih razloga mogu biti produžene za još toliko. Naredbu istražnog sudije izvršava policija.
