Izvor: Politika, 04.Maj.2012, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Saslušan poslednji svedok protiv Radovana Karadžića
Tužilaštvo Haškogtribunala juče je, posle dve godine, završilo izvođenje dokaza u postupku protiv Radovana Karadžića, bivšeg predsednika Republike Srpske optuženog za genocid nad nesrbima u BiH, 1992–1995. godine.
Karadžić će pred tribunalom izložiti zahtev da bude oslobođen, zasnovan na tvrdnji da tužioci nisu dokazali njegovu krivicu. To zasedanje biće uskoro zakazano. Izvođenje dokaza odbrane trebalo bi da počne 16. oktobra.
Tokom dokaznog postupka koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je počeo 10. aprila 2010, tužioci su pred sudije izveli 195 svedoka, dok su mnoga druga svedočenja uveli u spis u pisanom obliku.
Poslednji svedok optužbe pod pseudonimom KDŽ-071, svedočio je kako je u julu 1995. preživeo masovno ubistvo muslimana koje je Vojska RS, posle zauzimanja Srebrenice, zarobila u selu Kravica kod Bratunca.
Prema optužnici protiv Karadžića za genocid u Srebrenici, snage bosanskih Srba čiji je on bio vrhovni komandant, u skladištu zadruge u Kravici ubile su 13. jula 1995. oko 1.000 muslimanskih zarobljenika.Prema optužnici i ranije donetim presudama tribunala, ubijeno je više od 7.000 muslimana.
KDŽ-071 je izjavio da je, zajedno sa drugim muslimanima, pokušao da se šumom probije iz obruča VRS oko Srebrenice, ali da se 13. jula 1995. predao. Rekao je da se zarobljenicima na livadi u selu Sandiću zatim obratio komandant VRS Ratko Mladić, uveravajući ih da im niko neće nauditi i da će do kraja dana biti razmenjeni i pridružiti se porodicama koje su evakuisane u Tuzlu.
Mladić je zarobljenima obećao i da će ih sa vrućine skloniti „negde hladnije”, a njegove reči muslimani su pozdravili aplauzom i uzvicima: „Hvala, generale!”.
„Ohrabrio nas je lepo”, kazao je svedok.
Zarobljenici su, međutim, ubrzo pešice sprovedeni do magacina zadruge u Kravici, koji je već bio pun muslimana. „Kad je poslednji ušao, stražar mu je naredio da sedne, a on nije imao gde jer ni šibica nije mogla da padne. U to, počelo je da puca odasvud. Digla se velika tama u skladištu, počela je piska i vika.Ja sam legao u ćošak sa Salkom, koga je rafal presekao napola.Skoro do večeri je pucalo. Posle se cele noći čulo kako pričaju i smeju se”, rekao je svedok.
Kako je izjavio, ujutro, 14. jula, pripadnici srpskih snaga pitali su ima li ranjenika i pozvali su ih da izađu da bi bili prebačeni u bolnicu.Neki su izašli i bili su ubijeni. Čitav taj dan proveo je skriven ispod tela, dok su srpski vojnici odvlačili leševe ubijenih s drugog kraja magacina. Tela koja nisu odvukli, pokrili su senom.
Kada je posle ponoći, 15. jula, zavladala potpuna tišina, svedok je sa još jednim preživelim izašao iz magacina. Uspeli su da pobegnu, iako ih je stražar primetio i pucao za njima. Svedok je rekao da se zatim skrivao po okolnim šumama do početka septembra.
D. Čarnić
objavljeno: 05.05.2012
