Izvor: S media, 22.Sep.2010, 19:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šarićevi šifarnici, mejlovi, braća i rođaci
Treći dan dan suđenja Darku Šariću i njegovoj grupi za šverc gotovo 2,5 tone kokaina počeo je negiranjem optuženog Željka Vujanovića da je učestvovao u kriminalnim radnjama i da se obogatio trgujući drogom. Vujanović tvrdi da se trenutno izdržava od prihoda koje mu donose poker aparati ali neće da kaže gde se aparati nalaze.
„Tužilac tvrdi da sam se obogatio od prodaje droge. To je besmislica. U gradu me svi poznaju, nisam opasan momak. Izdržavam se od >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << poker aparata, ali neću da vam kažem gde se nalaze“, rekao je Željko Vujanović u svojoj odbrani.
Vujanović se sudskom veću žalio na odluku da mu se privremeno oduzmu pokretna i nepokretna imovinu, kuća, kazino, skuter, novac, automobil kao i plac koji je, kako tvrdi, kupio njegov otac a na kome je gajio krave, ovce i pse.
Naglašavajući da ga odluka o oduzimanju boli, Vujanović je rekao da se nikada neće odreći Darka Šarić koji mu je brat od tetke. Šarića je, kaže, viđao samo na proslavama u Crnoj Gori, na rođendanima i slavljima, ali nikada nije pravio bilo kakve planove za organizovanje kriminalne grupe.
Vujanović, koji je početkom devedesetih godina prošlog veka bio košarkaški reprezentativac, rekao je da je sa Šarićem otvorio kafe klub „Casino“ u Kragujevcu, da je imao platu 5.000 evra i da je redovno plaćao porez. Naveo je i da su mesečni prihodi kazina bili od dva do tri miliona dinara. Negirao je i da je bio u Pizi i Pireniji gde je zaplenjeno 215 kila kokaina i da je ikada bio u Urugvaju gde je zaplenjeno oko dve i po tone kokaina. Posle datog iskaza odbio je da odgovara na pitanja sudija i tužioca.
Osim njega, krvicu su negirali i optuženi Nikola Pavlović i Dragan Labudović. O svojoj porodici koja, kako je rekao, mnogo pati zbog svega što mu se događa Pavlović je govorio suznih očiju. Labudovićev metod odbrane bio je drugačiji, počeo je stihovima „brat su krila na šta čovek leti, brat je sablja koja sveti“, navodeći da mu je optuženi Miloš Krpović rođak, a Draško Vuković, koji je u bekstvu, šurak.
Folklor viđen trećeg dana glavnog pretresa nastavak je onoga što je obeležilo početak suđenja. Kao i u većini procesa koji izazivaju veliku pažnju domaće i strane javnosti, i ovaj je počeo procesnim primedbama i predlozima na uštrb vremena suđenja.
Šarićev branilac, advokat Zdenko Tomanović rekao je da ne postoje uslovi za pravično suđenje u Srbiji, da je Šariću ugroženo pravo na odbranu i da je unapred proglašen krivim. Tomanović je tvrdio i da ga bezbednosne službe konstantno prate, prisluškuju i opserviraju. Zbog toga a i zbog, kako je rekao, onih koji su preuzeli ulogu sudija u ovom procesu ne može da brani klijenta i da profesionano obavlja svoju dužnost.
Od sudskog veća Tomanović je zatražio da apeluje na Tužilaštvo i Ministarstvo pravde, za koje tvrdi da, „krše pretpostavku nevinosti njegovog klijenta brojnim izjavama u medijima i unapred Šarića proglašavaju krivim, kvalifikuju ga kao narko dilera i mafijaša“. Branilac Draška Vukovića, advokat Borivoje Borović zabrinut je za pravičnost suđenja kao i za proces oduzimanja imovine pripadnicima grupe kojima se sudi.
Advokati odbrane tražili su potom da se sud izjasni stvarno i mesno nenadležnim, tvrdeći da su krivična dela za koja se terete njihovi branjenici izvršena na teritorijama stranih država. Sudsko veće je taj zahtev odbilo kao što je i, za sada, odbilo spajanje postupaka za šverc kokaina i pranje novca obrazlažući svoju odluku činjenicom da optužnica za pranje novca nije stala na pravnu snagu. Spajanje postupaka svakako će biti moguće u kasnijoj fazi glavnog pretresa.
Posebano interesanan deo suđenja bilo je čitanje otužnice prema kojoj su Darko Šarić, Goran Soković i Željko Vujanović osmisli plan prema kome je svaki pripadnik organizovane kriminalne grupe imao lažno ime, pseudonim korićšen samo u međusobnoj komunikaciji prilikom izvršenja krivičnih dela. Šarićev je imao pseudonim „Zoki“ a Soković „Gog“ i „Popola“.
Ostali pripradnici klana koristili su lažna imena: „Ronin“, „Kuća“, „Žuća“, „Žuka“, „Paolo“, „Šljivo“, „Ken“, „Beranac“, „Kalipso“, „Administracija“, „Jorgos“, „Nindža“, „Mali“... Osim lažnih imena osmišljeni su i posebni šifarnici za razmenu telefonskih brojeva koje su koristili pripadnici grupe a na kojima su brojevi od 0 do 9 označavani određenim slovima abecede.
Slanjem naizgled nerazumljivih poruka obaveštavali su jedni druge o brojevima telefona za međusobnu komunikaciju. Za organizaciju, kupovinu, skladištenje i krijumčarenje više od dve tone kokaina iz Urugvaja u Evropu korisšćen je šifarnik „MODERNSTIL“. Prema tom šifarniku M je broj 1, O je 3, D je 5, E je 7, R je 9, N je 0, S je 2, T je 4, I je 6, L je 8. Jedna od otkrivenih poruka bila je i "DTRMMIRTDTOM", a predstavljala je telefonski broj u Argentini.
Osim telefona, koristili su i internet tako što su preko e-mail adrese „Drugari 1978“ na serveru gmail detaljno prenosili informacije o događanjima u Južnoj Americi. Tako je e-mailom poslata i poruka o problemima prebacivanja kokaina sa jahte „Maui“ na prekookenski brod „Pigros“ a izgledala je naoko bezazleno: „Ovdje je katastrofa, sve smo dali Nindži, a on dva dana sa tim tamo ovamo i sinoć se zamalo podavili, oluja bila tako da posla nema...“.
Dejan St. Jeremić
