Izvor: Politika, 17.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Saradnicima oproštena serija zločina
U presudi „zemunskom klanu”, odbijene sve optužbe protiv svedoka saradnika Dejana Milenkovića, Miladina Suvajdžića i Ljubiše Buhe
U presudi pripadnicima „zemunskog klana”, sudsko veće je i formalno odlučilo da odbije optužbu prema Ljubiši Buhi Čumetu, Miladinu Suvajdžiću, zvanom Đura Mutavi i Dejanu Milenkoviću Bagziju, koji su na predlog specijalnog tužioca dobili status svedoka saradnika. Oni su u svojim iskazima priznali umešanost u zločine >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << klana i teretili ostale optužene, dajući tužiocu ključne dokaze protiv najmoćnije kriminalne grupe na Balkanu.
Buha i Suvajdžić su sa optužnice izuzeti pre početka suđenja, u oktobru 2003., dok je Milenković postao svedok saradnik u junu 2006. godine. Prema zakonu, sud u presudi odbija optužbu prema svedocima saradnicimakada specijalni tužilac odustane od krivičnog gonjenja.
Optužnica, koja je po predlogu tužioca odbijena, teretila je Buhu i Suvajdžića da su učestvovali u ubistvu Branislava Lainovića Dugog, 20. marta 2000. godine, kod hotela „Srbija”. Suvajdžić je telefonom pozvao Lainovića da bi video gde se nalazi, dok je Buha vozio automobilom Miloša Simovića, koji je ubio Lainovića sa dva projektila iz revolvera.
Suvajdžić je bio optužen i za pomaganje u likvidaciji Srđana Ljujića, 20. novembra 2000. godine,jer je ubijenog pratio i o njegovom kretanju obavestio Vladimira Milisavljevića i Miloša Simovića, koji su pucali.
Dejan Milenković aboliran je od optužbe da je pomogao u ubistvu Velibora Ilinčića, 7. decembra 2000. godine u Novom Sadu, tako što je uništio automobil „folksvagen džeta”, koji su Dušan Krsmanović i Milan Jurišić iskoristili za zločin. Miladin Suvajdžić bio je jedan od umešanih u pokušaj ubistva Ljubiše Buhe, 3. avgusta 2002. godine, kada je nastradao Buhin telohranitelj Ivica Nikolić. Suvajdžić je bio među članovima klana koji su pratili Buhu i o njegovom kretanju obaveštavali Milorada Ulemeka i Sretka Kalinića, koji su pucali.
I Milenkoviću i Suvajdžiću „oprošteno” je i dvostruko ubistvo u kojem su stradala braća Šljukić, Sredoje i Zoran. Oni su ubijeni 27. septembra 2002. godine u Bulevaru Arsenija Čarnojevića, kada su na njih pucali Sretko Kalinić i Mile Lukovića, iz „audija” koji je vozio Bagzi, dok je Suvajdžić bio „u pratnji”.
Obojica su bila optužena i za ubistvo Jovana Guzijana Cunera i Radeta Cvetića, 5. oktobra 2002. godine u Zemunu. Bagzi je i tada bio vozač „audija smrti”, a Suvajdžić je javljao gde se kreće Guzijan. Milenković je vozio „rover” iz koga su 26. novembra 2002. godine Vladimir Milisavljević i Miloš Simović ubili Nenada Batoćanina i Željka Škrbu.
Suvajdžić i Milenković učestvovali su u otmicama Vuka Bajruševića, Milije Babovića i Suvada Musića. Njihove uloge bile su da žrtve otmica voze na tajna mesta i da ih čuvaju zajedno sa ostalim pripadnicima klana.
Milenković je označen i kao jedan od „zemunaca” koji su sa „fantomkama” došli u krug Buhine firme „Difens roud” 20. decembra 2002. godine i razoružali četvoricu radnika obezbeđenja, koristeći automobil sa lažnim tablicama, koje im je nabavio Suvajdžić. Kada je Ulemeku javljeno da je „prostor čist”, on je sa nekoliko pripadnika JSO ušao u krug preduzeća i na 10 mašina za asfaltiranje postavio 30 eksplozivnih punjenja, čijim aktiviranjem je ovo postrojenje kompletno uništeno, a šteta je procenjena na 8.300.000 evra.
U procesu protiv „zemunskog klana” i za atentat na premijera Zorana Đinđića postojao je i četvrti svedok saradnik – Zoran Vukojević Vuk. On je ubijen tokom trajanja suđenja, u julu 2006. godine, za šta je osumnjičen Aleksandar Simović. Ostala trojica takozvanih „pentita” potpisali su sporazum o ulasku u program zaštite svedoka. O njihovoj bezbednosti brine Jedinica za zaštitu učesnika u krivičnom postupku. Svi detalji o tome kako u Srbiji izgleda zaštita svedoka strogo su čuvana tajna i poznati su veoma malom broju ljudi.
Dorotea Čarnić
[objavljeno: 18/08/2008.]
