Izvor: Blic, 12.Maj.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samoubistva zbog klime i besparice
Samoubistva zbog klime i besparice
Lekari upozoravaju da smo ušli u sezonu samoubistava koja traje od kraja aprila do početka jula. U tom periodu određene klimatske karakteristike, kao što su temperatura, vlažnost vazduha i vazdušni pritisak, negativno deluju na svest potencijalnih samoubica.
Dr Mirjana Jovanović, neuropsihijatar Insituta za mentalno zdravlje u Beogradu, objašnjava za 'Blic' da pomenute klimatske pomene dovode do jonizacije vazduha, pa količina >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << jona u vazduhu utiče na neurotransmitere - prenosioce informacija među ćelijama. Te ćelije su, u zavisnosti od spoljnih uslova, biološki markeri emotivnog i fizičkog stanja, razmišljanja, osećaja, preosetljivosti, aktivnosti...
- Ipak, nijedan depresivac se ne ubija kada je najdepresivniji, već kada kreće da se podiže iz svog stanja, kada ojača i postane aktivniji. Nijedan od njih neće se ubiti u najdubljoj depresiji, jer tada za to nema snage - kaže dr Jovanović.
Ona kaže da, pored ljudi sklonih depresivnim raspoloženjima usled klimatskih promena, postoji i druga grupa autodestruktivaca. Oni se na samoubistvo odlučuju i zbog rastrojstva u porodici, lošeg imovinskog i materijalnog stanja...
Prema podacima koji su dostupni novinarima, ove godine je prolećni talas suicida najteže pogodio Pančevo, sa šest samoubistava od 17. do 24. aprila, i Gornji Milanovac, sa šest samoubistava i sedam pokušaja za 17 dana u maju. U Dispanzeru za mentalno zdravlje u Pančevu kažu da su poslednja samoubistva izvršili radnici Rafinerije u Pančevu, od kojih se jedan obesio u krugu fabrike, a drugi isekao vene.
- Samoubistva u Pančevu najčešće se izvršavaju vatrenim oružjem, vešanjem, skakanjem s visokih zgrada ili u reku. U 45 odsto slučajeva razlog je depresija, u 23 odsto alkoholizam, a slede razni socijalni i genetski faktori. Više se ubijaju muškarci nego žene (tri prema jedan), i mahom su u pitanju stariji ljudi - kažu u ovom dispanzeru.
Od šest samoubistava u Gornjem Milanovcu, četiri osobe su koristile vatreno oružje, a dvoje je okončalo život vešanjem. Zanimljivo je da se niko od samoubica nije obraćao za pomoć lokalnom neuropsihijatrijskom odeljenju Zdravstvenog centra.
- U malim sredinama ljudi se ili ne obraćaju psiholozima i psihijatrima za pomoć, bojeći se osude okoline, ili ako se i obrate, čine to u tajnosti. Odgovornost zbog toga što je neko od naših komšija, prijatelja ili poznanika počinio samoubistvo leži na svima nama, zbog sve izraženije netolerancije okoline. To je naročito izraženo u manjim, zatvorenim sredinama - kaže dr Jovanović.
Ona napominje da čak i kod najbolje lečenih pacijenata postoji određeni rizik da se samoubistvo dogodi.
- Samo se iz čista mira nešto desi i kvrcne, čak i kada dođe do poboljšanja - kaže dr Jovanović.
I prošlog proleća i leta Srbiju je pogodio talas samoubistava, ali su tada na meti bili Niš, Aleksinac i Subotica. U protekle dve godine broj samoubistava u Nišu utrostručen je u odnosu na period od 1998. do 2000. Time se ovaj grad približio Subotici, gde je letos za samo jednu noć samoubistvo pokušalo skoro 30 osoba, uglavnom mlađih osoba. U opštini Aleksinac, u kojoj živi oko 30.000 stanovnika, u prvoj polovini prošle godine zabeležena su čak 24 samoubistva.
Neuropsihijatri kažu da je teško definisati zajednički faktor za sve ljude koji su se ubili ili su to pokušali. Dr Živomir Grujić, specijalista za neuropsihijatriju i sudski psiholog, kaže da je samoubistvo poremećaj nagona za samoodržanjem, i to čine i normalne i bolesne osobe. Prema njegovim rečima, žene su u većem procentu samoubice u odnosu na muškarce, najviše iz emotivnih razloga - zbog odbacivanja, dok muškarci to čine zbog 'negativnog životnog bilansa' ili profesionalnih neuspeha. U pogledu načina za samoubistvo, najviše je bacanja sa solitera i u vodu, zatim korišćenja lekova i konačno upotrebe oružja ili oruđa. Iz svoje dugogodišnje prakse dr Grujić navodi i primere bizarnih samoubistava koja su najčešće demonstrativna i epileptična - jedan epileptičar ubio se pošto je gurnuo glavu u užarenu peć, a drugi je sebi čekićem nabio ekser u glavu. N. Janković Znaci upozorenja
Istraživanja su pokazala da oko 80 odsto ljudi koji se ubiju neko vreme pre smrti pokazuju neke od sledećih znakova. Svaka od ovih karakteristika sama po sebi ne mora ništa da znači, ali kombinacija nekoliko njih često upućuje na to da postoji rizik od samoubistva.
- promene ličnosti: tužni su, povučeni, osetljivi, nervozni, umorni, neodlučni, bezvoljni, nekad uznemireni i hiperaktivni
- promene ponašanja: ne mogu da se koncentrišu na posao, školu, redovne obaveze, nezainteresovani su za svoj izgled
- promene u spavanju: preterano dugo spavaju ili imaju nesanicu, bude se veoma rano ujutru, imaju noćne more
- promene u navikama ishrane: nemaju apetit i slabe ili previše jedu
- gube interesovanje za prijatelje, seks, hobi, uopšte aktivnosti u kojima su ranije uživali
- mnogo brinu: o novcu, bolesti (pravoj ili umišljenoj), plaše se gubitka kontrole, da će 'poludeti', da će povrediti sebe ili druge n opterećeni su osećanjem krivice, stida, samomržnje, nemaju nade za budućnost: 'Nikad mi neće biti bolje, uvek ću se ovako osećati'.
- zloupotrebljavaju droge ili alkohol
- nedavno su izgubili voljenu osobu (smrt, razvod, raskid...) ili nešto drugo što im je važno (posao, novac, status, samopouzdanje, samopoštovanje, veru...)
- sređuju svoje poslove, dugove, pozdravljaju se s prijateljima i rodbinom, poklanjaju vredne lične stvari
- imaju suicidalne impulse, ideje, izjave, planove, ranije pokušaje samoubistva
- ponašaju se na način koji može biti opasan (neoprezni su u saobraćaju, voze pijani...)
- bili su ili jesu žrtve zlostavljanja, učestvuju u krivičnoj istrazi/odlaze u zatvor ili izlaze iz zatvora Izvor: Centar 'Srce', Novi Sad Činjenice i brojke
- milion ljudi godišnje ubije se širom sveta
- zemlje s najvećom stopom samoubistava su Mađarska, skandinavske zemlje i Šri Lanka. SCG spada u zemlje sa srednjom stopom
- 20 do 60 odsto samoubica imale su i prethodne pokušaje
- žene češće pokušavaju da se ubiju, muškarci češće uspevaju u tome
- najviše samoubica je staro preko 50 godina
- samoubice su najčešće razvedeni, supružnici bez dece, kao i deca koja su rasla bez oca
- broj samoubica je znatno veći u gradovima nego u selima Kako pomoći kroz razgovore
1 Ne plašite se da pitate osobu da li razmišlja o samoubistvu i da otvoreno razgovarate o tome.
Činjenica je da je skoro svako od nas bar jednom u životu bio u takvoj situaciji da je makar na trenutak pomislio da se ubije. Mnogi ljudi koji proživljavaju krizu, ma koliko se trudili da je prevaziđu, doživljavaju momente beznadežnosti i apatije, tada misle da je samoubistvo jedini izlaz. Pitajući ih da li razmišljaju o samoubistvu, dajete im do znanja da vidite da pate, da ste zabrinuti, da vam je stalo i da ih prihvatate.
2 Ako vam osoba kaže da razmišlja o samoubistvu, shvatite je ozbiljno.
Nemojte pokušavati da je razveselite ili utešite tako što ćete omalovažiti problem. Najbolje što možete da uradite jeste da osobu saslušate, pokažete da vam je važno o čemu razmišlja i kako se oseća. Pružite joj nadu da postoje druge alternative osim samoubistva.
3 Dobro je znati koje organizacije mogu da pomognu - kako osobi koja je suicidalna, tako i vama samima. Za pomoć se možete obratiti Centru 'Srce', svom lekaru, nastavniku, školskom psihologu, psihologu u vašoj firmi, psihoterapeutu, specijalnim ustanovama...
4 Evo nekih rečenica koje vam mogu pomoći u razgovoru sa osobom za koju brinete da razmišlja o samoubistvu.
Čini mi se da si u poslednje vreme tužan i nesrećan. Kako se osećaš? Da li ti se nekada čini da ti je toliko teško da ti nikad neće biti bolje? Da li razmišljaš o smrti? Da li razmišljaš o samoubistvu? Kako bi to uradio? Kada si planirao da to uradiš? Da li bi želeo da ti neko pomogne da nađeš drugi način da izađeš iz te teške situacije? Izvor: Centar 'Srce', Novi Sad
