Izvor: Politika, 04.Jan.2015, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samostalan sudija u Srbiji je hrabar sudija
Ne možemo da se pohvalimo efikasnošću našeg pravnog sistema, ali ne snose samo sudije odgovornost za to
Komentarišući reformu pravosuđa Dragomir Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda i Visokog saveta sudstva, kaže da je ona gotovo ista kao i 24 sporne privatizacije – bez epiloga. Milojević za naš list govori o razlozima lošeg stanja srpskog pravosuđa, uvođenju notarijata i postoji li samostalnost sudija u donošenju odluka.
Ko je odgovoran >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za loše stanje srpskog pravosuđa?
Znam da ne možemo da se pohvalimo efikasnošću našeg pravnog sistema, ali ne snose samo sudije odgovornost za to. Kao predsednik Vrhovnog kasacionog suda i Visokog saveta pravosuđa ne bih se izjašnjavao ko je kriv za ovakvo stanje. Situaciju je dodatno iskomplikovala nova mreža sudova jer je gotovo dva meseca po njenom uspostavljenju 1. januara ove godine, „otišlo” na selidbu predmeta. Usledio je period zakazivanja suđenja, potom godišnji odmori, obustava rada advokata... Sudovi su punim kapacitetom radili četiri-pet meseci. Uprkos toj činjenici, uspeli smo da rešimo 70 odsto starih predmeta, onih koji u parnici traju duže od deset, a u krivici duže od pet godina. Mislim da bi taj procenat bio daleko veći da advokati nisu stupili u obustavu rada. Činjenica je i da je veliki broj predmeta tokom ova tri meseca prešao u kategoriju „starih”. Možemo da budemo nezadovoljni brzinom rešavanja sudskih sporova, ali da ništa ne radimo da ne bude tako nije tačno. Obustava rada advokata sudovima smeta u smislu da ne možemo da radimo svoj posao. Mislim da bi advokati trebalo da načine korak kada je reč o propisanom minimumu njihovog rada.
Zakon o javnom beležništvu bio je jedan od razloga obustave rada advokata. Da li je postojao drugi način uvođenja notarijata?
Činjenica je da je taj zakon izazvao velike turbulencije. Ali, ne sme da se izgubi iz vida da je usvajanje ovog zakona bilo na evropskoj agendi onoga što moramo da učinimo. Izgleda da to nismo uradili na najbolji način. Moram da kažem da uprkos činjenici da u skupštini, koja je usvojila Zakon o javnom beležništvu, sedi dosta advokata i u poziciji i u opoziciji, nije bilo dovoljno diskusije kada se govorilo o ovoj temi. Mnogo je onih koji pričaju da je u drugim zemljama drugačije rešeno pitanje notara. Ne možemo da se poredimo sa, recimo, Francuskom jer u toj zemlji funkcioniše potpuno drugačiji sistem notarijata.
Tužilac za organizovani kriminal odbacio je krivičnu prijavu koju ste sa kolegama podneli protiv članova prvog sastava Visokog saveta sudstva?
Reforma pravosuđa prošla je kao i označene 24 privatizacije – još nema epiloga. Ali, u ova 24 slučaja bar su pokrenuti postupci i oni traju, a sudbina naše prijave rešena je za svega nekoliko dana. Nelogično je da se odluka o takvoj prijavi donese tako brzo, bez ikakvih provera. Bio bih presrećan kada bi se tako brzo rešavali svi predmeti.
Na slučaju sudije Vladimira Vučinića i disciplinskog postupka koji je protiv njega vođen zbog davanja izjava koje su navodno narušile ugled sudstva, da li smatrate da u Srbiji ne može sudija da bude samostalan u obavljanju svoje dužnosti?
Ne bih se detaljnije izjašnjavao o ovome jer sam član saveta koji treba da odlučuje u drugostepenom postupku protiv sudije. Uopšteno, nezavisnost sudstva treba posmatrati kao nezavisnost od zakonodavne i izvršne vlasti jer oni imaju institucionalne mogućnosti da, preko budžeta, izbora, utiču na sudstvo. Sudija u Srbiji je sigurno samostalan u donošenju odluka ukoliko je hrabar. Samo se slabi plaše istine i pravde. Što se tiče uticaja predsednika sudova na nezavisnost sudije, ne mogu da kažem da je to pojava. Ima, verovatno, pojedinačnih slučajeva. Postoje primeri da se predsednici nisu snašli na svojim funkcijama ili da su sebi dali značaj veći od onog koji zaista zaslužuju... Najviše se sudije pritužuju na godišnji raspored. Da li se iza raspoređivanja sudija nešto krije – teško je utvrditi.
Hoćete li i na koji način vrednovati rad sudija pošto je primena Pravilnika o vrednovanju odložena?
Primena je odložena jer potkomisija koja je radila na pilot programu vrednovanja rada sudija posao završava do 1. januara. Očekujemo i primedbe Evropske komisije na te pilot programe. Sva ta mišljenja treba analizirati i prilagoditi našem pravilniku. Pilot programom bilo je obuhvaćeno 20 sudova, to jest 20 predsednika sudova i 196 sudija izabranih slučajnim odabirom. Prvi rezultati govore da je u najvećem broju slučajeva pravilnik primenjiv. Pokazuju i da su sudije, kada je reč o kvalitetu i kvantitetu njihovog rada, dobro radile. Problem predstavlja vreme izrade odluke. Imate sudije koje ostvaruju odlične rezultate rada, ali je vreme izrade presude izuzetno problematično. Na tome mora da se radi, naročito kada je reč o sudovima republičkog ranga.
Sud u Strazburu ocenjuje da je nedostatak kvalitetno obrazloženih odluka jedan od načina povrede prava na pravično suđenje. Šta će u srpskom pravosuđu biti preduzeto sa tim u vezi?
U slučaju vrednovanja obrazloženja presuda, članovi komisije koja vrednuje rad ulazili bi u sudsku odluku, a nju može da ceni samo neposredno viši sud. On će ceniti kvalitet obrazloženja presude jer je to njegova zakonska obaveza.
Miroslava Derikonjić
objavljeno: 04/01/2015
