Izvor: Blic, 06.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samo molim Boga da su živi
NEGOTIN - Evo, prođe i četvrta nedelja bez njih. Ne mogu više, stalno pijem lekove. Kad sednem da jedem, ja pomislim da li oni imaju šta da jedu, kad legnem, ne znam da li oni imaju gde da legnu. Danijel je ovde i odrastao. Samo molim Boga da su živi - neutešno priča Radmila, majka Negotinke Branislave Stojanović (40) i baka njenog sina Danijela (17), koje su, kako je policija saopštila, u oktobru oteli trgovci ljudima.
Dok to govori brišući suze, Radmila gleda u kuću >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prvog komšije u Brestovcu, Živojina M., osumnjičenog da je umešan u njihov nestanak.
Osim njega, policija je pod istom sumnjom pritvorila i Desimira M,, ložača u Tehničkoj školi. Još nema informacija o tome gde se Branislava i njen sin, čiji je nestanak prijavljen još 13. oktobra, nalaze i šta im se dogodilo. Prvi podaci ukazuju na Živojina i Desimira, a policija je saopštila da su Branislavu i Danijela na prevaru odvezli u nepoznatom pravcu.
Da li su ih tada predali nekom u međunarodnom lancu trgovine ljudima, koji ih je ilegalno prebacio u Bugarsku i Rumuniju, i ko je sve umešan u ovaj prljavi posao, pitanja su na čijem su rasvetljavanju angažovane sve policijske snage u Negotinu.
U međuvremenu, nemir i strah uvukli su se u meštane gornjeg dela ovog krajinskog sela. Brestovljani nepoverljivi prema nepoznatima, zaziru od razgovora. Samo glavom pokazuju u pravcu njihovih kuća. Sve kapije su zatvorene, selo je pritisla tišina.
U rodnoj kući Branislave Stojanović, roditelji Radmila i Ljubiša neutešno plaču.
- Pa, zar i dete da nam odvede. Što bar ne kaže gde su. Da li su živi? Primetili smo mi još dok ga nisu uhapsili, da jedino on ne pita za njih. Svi dolaze i pitaju, teše nas, samo on ćuti. Ne znam ni čime se bavi. Pođe ujutru od kuće, vrati se noću. Ko zna šta radi. Dolazila mi je njegova majka. Plače, kuka, ali šta ja imam od toga. A lepo smo sa njima živeli. Šta mu je trebalo da mi decu odvede?! - pita se Brankina majka Radmila.
Kapija kuće Živojina M. je zatvorena. Samo se psi čuju. U kuhinji, duboko u dvorištu, same sede Desanka i Zorica M., Živojinove majka i ćerka.
- Ako je kriv, neka ga na moje oči ubiju! Ne znamo šta se dogodilo. Ništa nije pričao. A onda, jedno veče dođoše iz policije i odvedoše ga. Pričaju ljudi svašta, teško je i nama. Ja sam svaki dan obilazila Radu. Pa tolike godine živimo kuća do kuće. Pomagali smo se. A sad ovo. Strašno! - očajna je Desanka.
Ogorčenje u selu
Na Živojina je ogorčeno celo selo.
- Pa i lisica ne lovi u svom toru, nego ide dalje. Zbog njega decu zaključavamo. Bojimo se! Ko zna s kim je povezan. Kad je mogao majku i sina, i to prve komšije, može svakog! - pričaju gnevne komšije.
