Izvor: Politika, 01.Mar.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sajber osveta zbog otkaza

Sve češće, radnici koji dobiju otkaz, iz osvete brišu sav softver iz računara firme... Većina presuda Odeljenja za visokotehnološki kriminal Okružnog suda u Beogradu je zbog piraterije a samo nekoliko zbog računarskih prevara

Za više od pedeset pravosnažnih presuda koje je izreklo neko od tri sudska veća Odeljenja za visokotehnološki kriminal Okružnog suda u Beogradu, većina se odnosi na krivična dela piraterije. Samo neznatan broj, prema rečima sudije Velimira >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Lazovića, predsednika ovog odeljenja, u vezi je sa računarskim prevarama.

– Iz Tužilaštva za borbu protiv visokotehnološkog kriminala nedavno su nam prosleđeni predmeti u vezi sa prevarama i računarskom sabotažom. Imamo slučaj da su zaposleni, revoltirani odlukom poslovodstva da im uruči rešenje o otkazu, iz računara firme izbrisali sve podatke za koje su smatrali da će onemogućiti dalji rad preduzeća. Svoj postupak „pravdali” su afektom, ali i priznanjem da su to uradili da bi se osvetili poslovodstvu zbog otkaza – navodi sudija Lazović.

Uz obrazloženje da se radi o „živim predmetima”, odnosno onima po kojima se još postupa, Lazović nije želeo da otkriva o kojim se konkretno preduzećima radi, kakvi su podaci „nestajali” iz računara, niti da li su oni, zaista, mogli da ugroze poslovanje firme. Prema rečima predsednika Odeljenja za visokotehnološki kriminal, bilo je slučajeva i da korisnik Interneta naruči neki proizvod, ali ne i da ga plati. Ovakav postupak „kupca” svrstava se u računarske prevare, a počinioci odgovaraju pred sudskim većem Odeljenja za visokotehnološki kriminal.

– Do sada su uglavnom izricane presude zbog krivičnog dela piraterije i to novčane ili uslovne kazne – objašnjava Lazović.

Slučaj Aleksandra Neškovića (43) iz Obrenovca koji je nedavno uhapšen zbog sumnje da je, predstavljajući se na internet sajtovima kao šesnaestogodišnjak, namamio trinaestogodišnju devojčicu da se vidi sa njim, a potom je silovao, pored pažnje izazvao je i dilemu javnosti: da li je za slučaj Neškovića nadležan „običan” sud ili njegovo posebno odeljenje.

– Predmet je otišao u nadležnost „običnog” suda s obzirom na to da je procenjeno da je bitna posledica koja je nastala i koja je izuzetno teška, a da je osumnjičeni za ostvarivanje kontakta sa devojčicom mogao da koristi i mobilni telefon ili fiksnu telefoniju – objašnjava Lidija Komlen-Nikolić, okružni tužilac za visokotehnološki kriminal.

U tekstu objavljenom u časopisu „Tužilačka reč”, Komlen-Nikolić je ocenila da je najveći problem u radu ovog tužilaštva neodgovarajuća zakonska regulativa. Ona je u tekstu objasnila da je taksativnim navođenjem grupe krivičnih dela, iz Krivičnog zakonika u Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, došlo do izostavljanja određenih krivičnih dela.

– Tu pre svega mislim na zloupotrebu platnih kartica i internet pedofiliju. Naravno, ovde se ne završava spisak krivičnih dela koja bi trebalo da budu u nadležnosti posebnog tužilaštva, već se samo radi o delima koja su u praksi učestala, a koja su protivno logici ostala izvan stvarne nadležnosti – ocenila je Nikolićeva.

Prema njenim rečima, tužilaštvo je uputilo inicijativu Ministarstvu pravde za izmenu posebnog zakona, kao i sistemskih krivičnih zakona, s nadom da će ona uskoro biti razmatrana.

Nikolić je dodala da je uspostavljena saradnja sa pravosudnim organima Sjedinjenih Država, Francuskom i Velikom Britanijom, kao i sa kancelarijom Saveta Evrope u Beogradu.

Ona je upozorila da, pored neadekvatne zakonske regulative, problem u radu tužilaštva predstavlja i nerazumevanje opasnosti i posledica koje nastaju izvršenjem krivičnog dela visokotehnološkog kriminala.

Prema podacima iz Okružnog suda, većina okrivljenih za dela iz oblasti visokotehnološkog kriminala prekršaj je počinila na teritoriji Beograda, dok je manji broj predmeta stigao iz Subotice, Vladičinog Hana i drugih mesta u unutrašnjosti.

Ono što je zanimljivo, a u vezi je sa postupanjem suda jeste da je planirano da svi postupci budu snimani, a potom prebacivani na kompakt disk. Video zapisi sa suđenja čuvaće se u biblioteci specijalno napravljenoj u tu svrhu, a podaci prikupljeni tokom istražnog i postupka vođenog pred sudskim većem čuvaće se u prostorijama sa posebnim merama zaštite. Sudnice u kojima će se voditi postupci, opremljene su savremenom elektronskom opremom i video-linkom koji ih povezuje sa zgradom Okružnog suda u Ustaničkoj ulici. U sudnicama postoje i kabinet za zaštićene svedoke sa tehničkom mogućnošću distorzije slike i zvuka, kao i kabine za prevodioce i prostor za novinare. S obzirom na to da je sudnica linkom povezana sa Specijalnim sudom postoji mogućnost, recimo, da zaštićeni svedok svoj iskaz da iz prostorija u Ustaničkoj ili sa bilo kog drugog mesta koje je na isti način povezano sa sudnicama.

Miroslava Derikonjić

[objavljeno: 02/03/2009]

Nastavak na Politika...