Izvor: Glas javnosti, 17.Okt.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sačekuša tri dana
BEOGRAD - Između iskaza svedoka saradnika ima značajnih razlika oko bitnih činjenica. Svedok saradnik Miladin Suvajdžić tvrdi da su u jednom stanu svi zajedno sa Dušanom Spasojevićem imali dogovor za likvidaciju Đinđića, a svedok saradnik Dejan Milenković navodi drugu lokaciju stana u ulici Vojvode Stepe, sa istim ljudima u isto vreme. Kad je predočeno Suvajdžiću da je Milenković pomenuo drugu lokaciju, on odgovara da ga ne interesuje šta priča Milenković.
Postoji dosta >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << nelogičnosti i u pojedinim odgovorima. Milenković navodi da su tri dana čekali Đinđića da ga likvidiraju u zgradi u Ulici admirala Geprata 14. Naveo je i da su nosili stalno pušku sa sobom i benzin da upale kancelariju.
Torba nije nađena
Svedoci nisu videli ni benzin, ni torbu kod lica koja su pobegla iz Ulice admirala Geprata, a policija nije našla ni benzin, ni torbu u zgradi.
Sve ovo govori da je javno svedočenje Milenkovića bilo jedna vrsta korekcije, pokušaja da se pokriju rupe koje postoje u izjavi Suvajdžića, a i da se pojača pritisak na pojedine optužene.
Pominje i Legiju kao organizatora ubistva, a takođe ispravlja i, najblaže rečeno, “nebulozu” koja je u početku bila servirana oko puške, pa je sada navodno pokojni Spasojević prvo rekao Đuri Mutavom da se puška sakrije, da bi se navodno vratila u JSO, a kada je Đura otišao, Spasojević je navodno rekao Bagziju da planira da ucenjuje Legiju i Jovanovića sa tom puškom. Pa kako da ga ucenjuje ako je puška u JSO?
KOJI SVEDOK LAŽE?
Prvostepeni sud nije izvršio proveru, niti je cenio ove kontradiktornosti iz izjava optuženih, svedoka i svedoka saradnika, jer bi se ustanovilo da lica koja su u ovom predmetu dobila status svedoka saradnika nemaju uslova da to budu i da bi morala da izgube taj status. Ostalo je nedorečeno da li su njihove izjave lažne ili ne, ali je očigledno da će neko od trojice svedoka saradnika morati da izgubi taj status.
OTKUD BUHI STATUS SARADNIKA?
Postavlja se logično pitanje: kako je LJubiša Buha dobio status svedoka saradnika?
Sud samo konstatuje da je rešenjem Kv. P. br.6903 od 4. novembra 2003. godine usvojen predlog specijalnog tužioca da se optuženi Buha sasluša kao svedok saradnik. Sud nije obrazlagao ni kada je podignuta, niti za koje krivično delo, ni kada je odbijena optužba protiv Buhe, tako da se ne zna njegov status.
Postoji još jedna okolnost u kojoj se ne podudaraju izjave Milenkovića i Dušana Krsmanovića i sa izjavom Đinđićeve sekretarice Biljane Stankov. Naime, Krsmanović i Milenković i Jovanović u svojim izjavama navode da su čekali Đinđića u Gepratovoj tri dana, znači i 10. marta 2003. godine, i da ga nisu dočekali.
Milenković tvrdi da su Zvezdan i ostali bili uobičajeno do podneva i onda odlazili, dok Krsmanović kaže da su bili ceo dan i da su čekali Đinđića. Opet, svedok Biljana Stankov, u svedočenju od 5. aprila 2005. godine, tvrdi da je pokojni premijer stigao u vladu u ponedeljak, 10. marta u 13 časova i da je bio, po njenoj proceni, do 7-8 sati uveče.
Postavlja se pitanje zašto tada nije izvršen atentat ako su ga čekali i bili u kancelariji u Admirala Geprata.
Izjava Dejana Milenkovića je i u potpunoj koliziji sa izjavom Zvezdana Jovanovića, koji je rekao da su čekali premijera sva tri dana... “od 10 ujutru do 2-3 popodne...”
Sporne izjave
Znači, ako su bili u kancelariji, kako tvrdi Zvezdan Jovanović, morali su ga sačekati u ponedeljak 10. marta 2003. godine, jer je premijer došao u vladu u 13 časova, kako tvrdi njegova sekretarica. To je još jedan od detalja koje je Milenković morao da ispravi svojom izjavom. Isto tako je apsolutno nelogično da su tog 10. marta 2003. godine, po tvrdnji tužioca, nakon tog čekanja ispred Vlade Srbije, otišli posle podne ispred Savezne skupštine da ubiju premijera, i ako je on pre dolaska u Saveznu skupštinu već bio u Vladi Srbije.
Postoji i jedan deo u “izjavi-priznanju” Zvezdana Jovanovića, gde on kaže:”... bili smo ispred Savezne skupštine, čekali smo premijera. Nakon toga smo tražili mesto za atentat i onda smo ga čekali tri dana...”
Ovo je bilo 10. marta 2003. godine, kako piše u krivičnoj prijavi. Atentat na premijera je izvršen 12. marta 2003. godine. Kako je to moguće? Kada se to dešavalo? Gde su ta tri dana?
Ipak, sudsko veće je poklonilo veru u istinitost ovih kontradiktornih i nelogičnih izjava. Napominjem da su po zakonu svedoci saradnici u obavezi da govore istinu, odnosno, ne mogu i ne smeju da prećute bilo koju činjenicu koja im je poznata.
Ma nema nista jace od "operacije" i kako niko nije objasnio coveku tko je tko,kakve su to lagarije:
DR DJORDJE BAJEC(direktor hirurgije UC):mi smo vec bili u trbuhu za nekoliko minuta..posle5-6 minuta meni je neko od moji kolega rekao: "PA DOLE ONAJ DRUGI PACIJENT JE DJINDJIC”..ja rekoh:”NEMOGUCE PREPOZNAO BIH GA,NEMOGUCE,IDI PROVERI”…i u tih desetak minuta koliko je trajala jos ova operacija, DOZNALI SMO DA SE ZAISTA RADI O PREMIJERU..tako da nikoga od nas cak i koji su prolazili pored njega cak i ja koji sam bio uz njega niko nije verovao da je to on i niko nije pogledao u lice..
ZORAN ZIVKOVIC:...ulazimo u Urgentni centar, ispred ordinacije ili ambulante 13, nazalost 13..Zoran je bio vec znaci unutra,bilo je puno ljudi ispred,MINISTAR ZDRAVLJA tadasnji je bio tu,MIJAT SAVIC kucni lekar je bio isto tu.. …rekli su mi da je rana takva da nema spasa i neko me pitao: “sta da radimo dalje, DALI DA SAD KONSTATUJEMO SMRT ILI DA SE CELA PROCEDURA NASTAVI ONAKO KAO STO TREBA” i to su i uradili, onda su Zorana izneli iz sale, tada sam ga video poslednji put, ODVELI SU GA PREMA OVOJ SALI ZA OPERACIJE, isli smo za njim stigli dovde, on je unet u salu.. ..ta operacija je prakticno trajala kratko jer i nije bila operacija vec konstatcija sta se desilo..Dr Bajec mi je rekao da je kraj definitvno a onda je koliko se secam Mijat savic rekao Ruzici… (12.03 2007.Emisija Kljuc: Djindjic i Kosovo )
Ala vi iz Kurira muljarite. Sad će ispasti još da se Zoran samoubio. Ma ne preterujte više, aman!
