Izvor: Politika, 10.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sa robije na ratište
Zbog "potreba odbrane" Hrvatska pustila na slobodu Aleksandra Steklika (42) osuđenog na 13 godina zbog ubistva iz koristoljublja na Hvaru
ŠABAC – Hapšenje naturalizovanog Šveđanina Aleksandra Steklika (42) potvrdilo je stare optužbe da su tokom oružanih sukoba na prostorima bivše SFRJ tadašnje vlasti regrutovale najokorelije kriminalce, koji se potom nisu vraćali u kaznionice, već su utočište pronalazili u zemljama zapadne Evrope. Iako je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Okružnom sudu u Splitu bio osuđen na 13 godina robije zbog brutalnog ubistva 79-godišnje Helene Ivanović iz Starog grada na Hvaru, Steklik je ubrzo pušten na slobodu i tek posle deceniju i po obreo se u ekstradicionom pritvoru u Šapcu.
Šveđanin je uhapšen 5. jula ove godine na graničnom prelazu Trbušnica kod Loznice, po Interpolovoj poternici staroj više od decenije. U Srbiju je pokušao da uđe iz Republike Srpske sa (regularnim) pasošem Švedske, čiji je državljanin u međuvremenu postao. Dvanaest dana kasnije Ministarstvo pravosuđa Hrvatske zatražilo je njegovo izručenje, a u (mesno) nadležni Okružni sud u Šapcu juče je stigao dopis u kome se navodi da mu je izdražavanje zatvorske kazne bilo prekinuto zbog rata.
Krvavo zlato
Staricu Helenu Ivanović Steklik je ubio 21. februara 1989. godine u popodnevnim satima u njenoj porodičnoj kući. Znajući da živi sama i da poseduje vredne predmete, za pojas je zadenuo tučak za meso, pokrio ga džemperom i pozvonio na njena vrata. Ne sumnjajući u lošu nameru, Helena ga je pustila u kuću i upitala čime ga može počastiti, a potom mu pružila čašu vode. Kada mu je okrenula leđa, Steklik je izvadio tučak i najmanje tri puta udario je snažno po potiljku, nanevši joj višestruke prelome svoda lobanje i teško oštećenje mozga.
Nesretna starica preminula je na licu mesta. Ubica je zatim sa njene ruke i vrata skinuo zlatni prsten i ogrlicu, a sa toaletnog ormarića, kao i drugih prostorija kuće koju je pretražio, uzeo još jedan zlatni prsten, zlatnu burmu, dve zlatne ogrlice sa medaljonima i kutiju sa parfemima, u ukupnoj vrednosti od oko tadašnjih deset miliona dinara.
Steklik je uhapšen 29. juna 1989. godine, a Okružni sud u Splitu, u veću kojim je predsedavao sudija Vinko Cuci, osudio ga je 19. decembra iste godine na 13 godina zatvora, zbog krivičnog dela ubistva iz koristoljuba. On se u sudskom procesu izjasnio da je po nacionalnosti Jugosloven, rođen u Sarajevu, sa stanom u Starom gradu na Hvaru, Ulica Jurija Kovačevića broj 8. Međutim, 8. februara 1991. godine u njegovom dosijeu izvršena je ispravka i upisano da mu je prebivalište u Novom Sarajevu, ulica Srijemska 12.
Zbog "interesa odbrane"
Iz kazneno-popravnog zavoda u Slavonskoj Požegi, osuđeni Steklik pušten je 8. oktobra 1991. godine, posle samo dve godine, tri meseca i devet dana zatvora, u koje je uračunato i vreme provedeno u pritvoru. U rešenju koje je tadašnje Ministarstvo pravosuđa i uprave Republike Hrvatske zavelo pod brojem 730-09/91-01/46 i stavilo oznaku "strogo poverljivo", navedeno je da se Stekliku "prekida izdržavanje kazne zbog interesa odbrane", koje traje "do završetka rata ili opoziva". U ime ministra Bosiljka Mišetića na dokumentu je nečitak potpis, a o puštanju osuđenika obaveštena je i Policijska uprava u Sarajevu.
Policijska postaja u Slavonskoj Požegi raspisala je 8. aprila 1993. godine lokalnu potragu za Steklikom, pošto se 4. novembra 1992. godine "nije vratio sa prekida kazne". Po svemu sudeći, ubica starice Helene Ivanović već tada se domogao inostranstva, a švedski pasoš dobio je 5. aprila 2000. godine. Sa ovom putnom ispravom on je 11. maja 2000. godine i 21. juna 2006. godine prelazio hrvatsku granicu u Metkoviću. Iako je za njim postojala i međunarodna poternica, nije bio interesantan ni policiji u Federaciji BiH (prelaz u Bosanskom Brodu).
Preko Ministarstva pravde Srbije, hrvatsko pravosuđe uputilo je 15. jula ove godine Okružnom sudu u Šapcu molbu za ekstradiciju Steklika, koga su u međuvremenu u pritvoru posetili zvaničnici švedske ambasade. U zahtevu koji je potpisala ministar Ana Lovrin je navedeno da je Stekliku bio dozvoljen "uslovni otpust sa izdražavanja kazne", sa koga se nije vratio. Iako je bio u bekstvu, primenom zakona o amnestiji, osuđenom Stekliku kazna za ubistvo umanjena je za tri godine i tri meseca.
Pošto tada važeći hrvatski propisi nisu dozvoljavali da prekid izdržavanja kazne bude duži od tri meseca, niti uslovni otpust pre polovine "odležane" kazne, Okružni sud u Šapcu zahtevao je pojašnjenje od ministarke Lovrin. U juče pristiglom dopisu ispostavilo se da je u molbi za izručenje "omaškom navedeno kako je uvjetni otpust opozvan 4. 11. 1992. godine". Osuđenom ubici Aleksandru Stekliku bilo je "prekinuto izdržavanje kazne zatvora zbog rata i ratne opasnosti, odlukom ministra pravosuđa".
Miroljub Mijušković
[objavljeno: 10.08.2006.]
