Izvor: Blic, 05.Nov.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SRJ nam ne da arhive
SRJ nam ne da arhive
BEOGRAD - Ocena o saradnji SRJ s Haškim tribunalom, koju će u redovnom godišnjem izveštaju Skupštini Ujedinjenih nacija uskoro podneti Karla del Ponte, najverovatnije će biti ista kao ocena koja je izneta posle nedavne posete Beogradu i Podgorici. Savezne vlasti uopšte ne sarađuju, a na republičkom nivou postoje izvesni oblici saradnje s Tribunalom i mi ćemo to reći. Na državama članicama UN je da odluče kakve će konsekvence preduzeti - >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kaže za 'Blic' Florans Artman, portparol Tužilaštva, povodom izveštaja o radu Tribunala koji će 26. novembra Del Ponteova izneti u UN.
Prema Artmanovoj, odnos neke države s Haškim sudom moguće je oceniti sa 'ispunjava obaveze', 'ispunjava deo obaveza', 'ne ispunjava većinu obaveza' i 'uopšte ne sarađuje'.
- Na saveznom nivou definitivno nema pomaka. Njihovo objašnjenje je da ne postoji zakon o saradnji s Haškim tribunalom, ali mi se ne upuštamo u lokalne 'političke svađe'. Mi radimo prema statutu koji su donele Ujedinjene nacije i moramo da zahtevamo saradnju. Savezne vlasti u Jugoslaviji ne dozvoljavaju pristup dokumentima, arhivama i svedocima. Što se tiče izručenja, ako je tražena osoba vojno lice, ili se na bilo koji način nalazi u nadležnosti savezne administracije, onda tu postoji blokada - tvrdi Artmanova.
S druge strane, za odnose sa republičkim vlastima u Srbiji Artmanova kaže da postoje 'nastojanja da se izvrše obaveze prema Hagu'. Ona navodi da ima napretka u 'smislu pristupa arhivama', ali ne želi to da precizira. Karla del Ponte bi tek trebalo da oceni da li je saradnja na republičkom nivou s Haškim tribunalom 'dovoljno evoluirala'.
- Ne mogu vam unapred precizno reći šta će biti u izveštaju, ali svi ljudi u Jugoslaviji i sami znaju da adekvatne saradnje nema. Tužilaštvo nema instrumente da sprovodi pritiske na države, ali će izneti svoje ocene pred Skupštinom UN. Sjedinjene Američke Države, Evropska unija i većina drugih država smatraju da proces pomirenja zavađenih naroda na području bivše Jugoslavije mora, između ostalog, da ide i preko ostvarivanja pravde i kažnjavanja zločinaca. To, verovatno, za njih nije najbitnije pitanje u ovom trenutku, ali videćemo kako će reagovati posle našeg izveštaja - kazala je Artmanova. Z. D.
