Izvor: Kurir, 10.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAČEKUŠE ARHIVIRANE
Već duže od decenije dokumenti o najspektakularnijim ubistvima u beogradskom podzemlju čame po policama sudova, bez jasnog izgleda da ikada budu pravosudno rešena
BEOGRAD - Na prašnjavim policama arhiva naših sudova već više od decenije leži ogroman broj dokumenata o nerazjašnjenim domaćim spektakularnim ubistvima, i sva je prilika da će tako i ostati. Očigledno da medijski prisutna borba protiv organizovanog kriminala izgleda dotiče samo vreme koje će nadležni provesti >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << u foteljama, pa su tako za njih krvave ulične priče očigledno samo morbidna tema „na časovima istine“ advokata, sudija, policajaca i njihovih preživelih uličnih mušterija.
Još uvek paraju uši rečenice doajena beogradske sudske istrage, pokojnog Dobrivoja Gerasimovića, čuvenog Gere, upućene novinarima:
- Ma, nemojte ništa da me pitate o ubistvu Kneleta, jer je to zabranjena tema?! I da vam dam jedan praktičan savet. Zaboravite taj slučaj i pustite neka stvari teku svojim tokom... To je najbolje i za vas, a bogami i za mene!
Tako je znao da kaže čuveni istražni sudija Gera, koji je, inače, za samo nekoliko sati rešio prvi slučaj mafijaškog ubistva u Beogradu, likvidaciju ozloglašenog Ranka Rubežića daleke 1985. godine! Za samo nekoliko sati, pred njega su u beogradsku Palatu pravde dovedeni svi akteri prve spektakularne sačekuše pred „Kapijama Beograda“ na Konjarniku. Pripremio im je i izjave, koje su samo overili svojim potpisima. Kako? Tako što je policija tada sve znala i imala snage i moći da se nosi s podzemljem. Sedam godina kasnije, isti taj sudija bio je nemoćan pred slučajem misterioznog ubistva mladića Aleksandra Kneževića Kneleta u beogradskom hotelu „Hajat“!
Pored Kneletovog ubistva, kao na traci tih godina ređali su se slučajevi beskrupuloznih likvidacija deklarisanih mafijaša (Beli, Goran Vuković, Dadilja, Žuća, Ćenta, Bojan Petrović i slični Voždovčani, Zemunci, Dorćolci, Novobeograđani, Zvezdarci...) kao i biznismeni poput Radojice Nikčevića, direktora „Jata“ Žike Petrovića, svemoćnog Vlade Trefa, pa političari-biznismeni, kao što je bio „julovac“ Zoran Todorović Kundak.
Crna serija ubistava nije mimoišla ni istaknute policajce. Gotovo čitavo Odeljenje za krvne i seksualne delikte nekada moćnog Gradskog SUP Beograda završilo je na beogradskom pločniku kao žrtva sačekuša. Prvo je ubijen inspektor Dragan Radišić, zatim bivši šef beogradske krim službe Vlahović zvani Vlaja, a ubrzo i načelnik SUP Savski venac Dragan Simić! Ipak, kao grom iz vedra neba odjeknula je vest (1997. godine) o ubistvu generala policije Radovana Stojičića Badže!
Tih devedesetih, beogradska policija je, bar je tako izgledalo, izgubila trku s podzemljem i novokomponovanim bogatašima, ali to svakako i dalje nije jedini razlog zbog kojeg brojni slučajevi uličnih likvidacija još nisu rešeni.
