Izvor: S media, 18.Maj.2012, 21:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
S media istražuje: Zašto majke ubijaju decu?
Monstruozno ubistvo trogodišnjeg dečaka iz Mladenovca, koga je u smrt oterala njegova majka Slađana S. (34), potreslo je Srbiju.
Najverovatnije u stanju nervnog rastrojstva ili usled neuzimanja terapije, Slađana, inače lečeni psihijatrijski bolesnik, pokušala je da natera sina da zaspi, a kako joj to nije pošlo za rukom, najpre je pokušala da ga uguši, a onda mu je kuhinjskim nožem rasporila stomak. Tek kad ju je zapljusnula nevina krv njenog potomka i kad je nesrećno dete >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << izdahnulo pred njenim očima, majka-ubica se umirila. Staloženo je otišla do kupatila, oprala ruke, sela „desetak minuta da se odmori“, a onda pozvala policiju i priznala šta je uradila.
Kazna za ubistvo deteta– kao za krađu!
Naš pravosudnisistem, kao i pravosudni sistemi širom sveta, na čedomorstvo gledaju krajnje blagonaklono. Iako ovo možda surovo zvuči, za smrt deteta majka odgovara kao da je išla u oružanu pljačku!
-Čedomorstvo je privilegovano ubistvo – kaže za S media portal advokat Nebojša Milosavljević. – Tako se tretira, jer medicina kaže da je žena u posebnom stanju posle porođaja, da može da oboli od postporođajne depresije čije posledice mogu da ostanu godinama. Za čedomorstvo Krivični zakon predviđa kaznu od šest meseci do pet godina zatvora. Ipak, u praksi se retko događalo da majka koja ubije svoje dete po rođenju dobije maksimalnu kaznu. Uglavnom dobije polovinu kazne, uz obaveznu meru psihijatrijskog lečenja.
Kada je reč o deci starijoj od godinu dana, zakon je nešto strožiji, ali praksa ne poznaje slučaj da je roditelj koji je ubio svoje dete osuđen na maksimalnu kaznu. Uglavnom biva smešten u psihijatrijsku ustanovu, gde provede do 10 godina „robije“.
Slađana S. jedna je od mnogih majki u Srbiji koja je okrvavila ruke i oterala u smrt svoje potomstvo. Prošle godine to nije bio redak slučaj; pamtimo ubistvo deteta u Majilovcu, u Nišu, na Zvezdari, u Aranđelovcu, a nekoliko majki je u više navrata pokušavalo da izvrši samoubistvo skokom sa višespratnica sa nedužnom decom u naručju.
Dvostruko rešenje problema
- Majke dižu ruku na decu samo kada imaju velikih psihičkih problema, odnosno kada kod njih nastupi ozbiljno psihijatrijsko oboljenje - objašnjava za S media portal psiholog Mirjana Maljković. – Ovakvi problemi mogu da budu rešavani na nivou ličnosti; osoba koja je psihički obolela mora da potraži pomoć stručnih lica kako ne bi ugrozila ni sebe ni druge. Ukoliko to nije u stanju da prepozna, ljudi iz njenog najbližeg okruženja trebalo bi da je ubede da potraži stručnu pomoć.
Majilovac- selo monstruoznih zločina! (FOTO)
Jezivo: Porodila se, ubila bebu i nastavila da igra igrice
Žena vojnik nožem ubila svoju bebu
Sagovornica S media portala smatra da čedomorstva u Srbiji nisu češća nego bilo gde u regionu ili svetu zato što su Srbi bolesniji ili psihološki zapušteniji, već samo zato što ne postoji sistemsko rešavanje ovakih problema.
Na pitanje da li je tragedija u Mladenovcu mogla da bude sprečena, psiholog Maljković odgovara:
- Jeste, da je majka po izlasku sa lečenja bila sklonjena na neko sigurno mesto, a da je detetu pronađena porodica koja bi o njemu mogla adekvatno da se stara. Ostaviti dete sa majkom koja je psihijatrijski lečena je u najmanju ruku neodgovorno.
Može li se naslutiti zločin?
Sagovornica S media portala objašnjava da okolina ne može da prepozna da li će se kod neke majke aktivirati “okidač“da digne ruku na svoje potomstvo. To je, smatra, posao zdravstvenih radnika sa kojima se roditelji susreću kada odvode decu na sistematske preglede i vakcinacije.
Misterija smrti Đorđa Andrejića
U ataru sela Majilovac, pretprošlog leta ubijen je 13-godišnji Đorđe Andrejić. Za njegovu smrt sudi se njegovoj majci Marini, koja od početka procesa negira da je motikom ubila svog naslednika. U prvostepenom postupku Marina Andrejić oglašena je krivom i osuđena na 20 godina zatvora. Ipak, i dalje tvrdi da nije ubila sina, već da su ga „rastrgle divlje zveri“.
- Okolina teško da može da prepozna da li će doći do čedomorstva, jer retko ko ima potrebno medicinsko znanje da bi mogao da nasluti simtpome u najranijem stadijumu. Ali, pošto svako dete prolazi kroz sistem zdravstvene zaštite, lekari i medicinske sestre su dužni da ocene da li roditelj koji je doveo dete na lekarski pregled, vakcinaciju i slično adekvatno postupa prema njemu ili ne. Zdravstveni radnici mogu da prepoznaju da li je roditelj psihički stabilan ili ne, da li zanemaruje dete, da li se prema njemu odnosi nehajno ili s puno brige i pažnje. Najzad, kada roditelj dovede dete na rutinski lekarski pregled, zdravstveni radnik bi trebalo da oceni i zdravstveno stanje roditelja; psihoza se može prepoznati i preporučiti roditelju da ode na specijalistički pregled.
Fenomen čedomorstva
Objašnjavajući fenomenologiju čedomorstva, psiholog Maljković kaže:
- Majke osećaju pritisak zbog obaveza koje staranje o detetu podrazumeva. Odlučuju se na čedomorstvo tek kada taj pritisak postane nepodnošljiv, i obično je u sinhronizaciji sa dodatnim otežavajućim faktorima: teškim materijalnim stanjem, lošom socijalnom situacijom, problemima sa članovima porodice, emocionalnom prazninom, nezadovoljstvom životom... Kada se tome doda i fizički napor koji je potreban da bi roditelj mogao da podiže i gaji dete, dobija se psihički nestabilna osoba koja u nekom trenutku rešava problem na strašan način.
Ko snosi odgovornost?
Slađana S. je, prema nezvaničnim informacijama, bila lečena u psihijatrijskoj ustanovi. Meštani Mladenovca ogorčeno su komentarisali da joj nije trebalo dozvoliti da ostane sama sa detetom; da je uz nju bio suprug ili neko treće lice, do zločina, pretpostavlja se, ne bi ni došlo.
- Smatram da je najveći problem što dete nije oduzeto majci koja je registrovani psihijatrijski bolesnik. Takođe, postavlja se pitanje kakva je bila uloga drugog roditelja, da li se on na adekvatan način starao o detetu, gde je bio bio kada se tragedija dogodila? Osobi koja je registrovana kao psihijatrijski bolesnik ne bi trebalo poveravati dete da samostalno brine o njemu – zaključuje psiholog Maljković.
Snežana Moldovan
Foto: Gulliver/Thinkstock
