Izvor: Politika, 24.Sep.2014, 17:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rukovodstvo „Rembasa” za nesreću krivi zatrpanog rudara, porodica ogorčena

Resavica – Akcija spasavanja Željka Miletića (36), rudara jame Strmosten rudnika „Vodna”, koji je u sklopu rudnika „Rembas” u Resavici, koga je u utorak oko 8.30 zatrpala velika količina uglja, jalovine i kamena, i dalje neprekidno traje. Prema rečima Vladana Miloševića, direktora kompanije „Resavica”, i Nebojše Milenkovića, predsednika sindikata „Rembasa”, nezahvalno je davati bilo kakve procene o tome da li je Miletić još uvek živ, niti da li će spasilačke ekipe do >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << njega doći za nekoliko sati ili nekoliko dana. Rudar se nalazi na četiri kilometra od ulaza u jamu i na dubini od oko 150 metara, ali je dolazak do njega otežan zbog ponovnog urušavanja svoda i zato što na tako skučenom prostoru može da radi po tri-četiri rudara. Spasioci su pronašli Miletićevu bušilicu i burgiju.

Još nije utvrđen ni uzrok nesreće. Siniša Tanacković, republički rudarski inspektor, nije želeo da odgovara na pitanja novinara. Kao uzrok nesreće naveo je pad materijala, ali na dodatno pitanje novinara „Politike” šta je izazvalo pad, brzo je ušao u automobil koji ga je čekao i – otišao.

Otac Miodrag, koji je u „Rembasu” radio 26 godina sve dok pre 10 godina nije otišao u invalidsku penziju, kaže da su za nesreću krivi palilac mina, nadzornik, poslovođa i loša zaštita na radu.

– U „Rembasu” se nikada nije radilo po Pravilu službe. To smem na sudu da izgovorim. Ako ne učiniš pretpostavljenom, trn si u oku – kaže Željkov otac Miodrag, koji je više puta i sam bio zatrpan, ali se, srećom, izvukao.

On tvrdi da je njegov sin bio u neobezbeđenom delu rudnika, takozvanoj rabaljci, u kojoj nema podgrada koje rudare štite od urušavanja svoda. To su potvrdile Željkove kolege koje su ga, kako kaže Miodrag, pozvale da izađe, ali je on ostao da bi zabušio još neku bušotinu.

– U neobezbeđenom delu se radi zbog veće proizvodnje, ali se taj posao ne plaća dodatno. Rukovodioci samo traže veću proizvodnju. Ideš na rizik. Ali, ako ne ideš, nisi dobar, a oprema je nula. Kako su padali ogromni komadi uglja i kamena, teško da je Željko živ – ocenio je Miodrag i dodao da ne veruje da će iko odgovarati za nesreću, jer se to nije dogodilo ni pre 30 godina kada su usled eksplozije metana u ovoj jami život izgubila 34 rudara. I nakon te nesreće gotovo da nije prošla godina da na isti ili sličan način nije stradao neko od rudara.

Direktor Milošević je potvrdio da je Miletić bio u nepodgrađenom delu jame, što nije u skladu sa utvrđenim normama, ali da se Miletić tamo obreo na svoju ruku, a potom je za „Politiku” dao potpuno oprečnu izjavu:

– Metod eksploatacije uglja zahteva takav način rada, jer se uvek tako i radilo. Ovo je klasična rudarska nesreća u kojoj sve zavisi od prirodnih uslova, odnosno od toga da li će krovina da padne ili neće. Što se tiče odgovornosti, to će utvrditi rudarski inspektor, koji će reći da li su ispoštovani propisi zaštite i bezbednosti na radu. Tehnološka opremljenost rudnika je na nivou od pre pola veka i sa sobom nosi ovakve rizike.

Bratislav Maksimović, v. d. šefa zaštite na radu, na pitanje kako se Miletić obreo u nepodgrađenom delu jame i da li rudari koji rade na tim mestima imaju veću šihtu, preformulisao je naše pitanje.

– Ako hoćete ovo pitanje da postavite, u jami je normiran rad. Znači, da bi radnik primio punu platu, zna se šta mora da uradi. Postoji količina uglja koja mora da se iskopa da bi ostvario normu ili dobio veću platu ako je premaši.

Maksimović tvrdi da se u neobezbeđen prostor ne ulazi, već prema uputstvima koja dobija svaki kopač, mora da se buši iz podgrađenog dela.

– Da li je zabranjeno da se prođe kroz crveno svetlo? Jeste. A opet neki prođu. Ali, rudarima nije u opisu da prođu kroz crveno svetlo. Nisam ja nadležan za to. Čak bih izbrisao i ovo što sam rekao. I neću da vam odgovorim više ni na jedno pitanje – kazao je Maksimović.

Rudari, pak, pričaju drugu priču. Oni tvrde da se za bušenje u šupljinama dobija veća šihta, a i veća količina uglja. Oni još kažu da postoji sigurniji način bušenja, ali da je on mnogo sporiji i daje manje uglja. Niko nije hteo o tome da govori zvanično, jer bi, tvrde, imali posledice.

Zorica Gligorijević

objavljeno: 24.09.2014.

Nastavak na Politika...

Prva.rs: Teško do rudara, pozvan Sektor za vanredne situacije

Studio B: Teško do rudara, nije uspeo ni Sektor za vanredne situacije

Večernje novosti: Teško do rudara, pozvan Sektor za vanredne situacije