Izvor: Blic, 07.Maj.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rugova: 'OVK' nije želela da me ubije
Rugova: 'OVK' nije želela da me ubije
HAG (Beta) - Predsednik Kosova Ibrahim Rugova opovrgao je juče na suđenju Slobodanu Miloševiću pred Haškim tribunalom da je bivša 'OVK' 1999. planirala da ga ubije i da je zato tražio od Miloševića da ga zaštiti.
U nastavku unakrsnog ispitivanja Milošević je upitao Rugovu zašto je, početkom aprila 1999, molio njega da mu spase život, ako, kako tvrdi, 'OVK' nije bila teroristička organizacija.
- >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 'OVK' nije bila teroristička, već organizacija patriota koji su branili narod. Ja vas nisam molio ništa, osim da napustim Kosovo da me ne bi ubili u nekoj zaveri režima - odgovorio je Rugova, koji je u petak rekao da ga je od 31. marta u kućnom pritvoru držala srpska policija. Na Miloševićevo pitanje da li je tačno da je 'OVK' već bila pokušala da ga ubije i da je policija, koja ga je čuvala, ubila atentatora na zidu Rugovine kuće, svedok je rekao da je kasnije čuo da su ubijeni njegov bivši vozač i još jedna osoba.
- Došli ste kod mene da molite da vas i porodicu spasem od mogućeg ubistva 'OVK'. Pogledajte me u oči i recite da li je to tačno - insistirao je Milošević.
- To nije tačno. Čista laž - odvratio je Rugova, nakratko pogledavši u pravcu optuženog.
Upitan nešto kasnije 'koja je albanska frakcija ubila njegovog saradnika Fehmija Aganija', Rugova je odgovorio da je posle rata čuo podatak 'jednog beogradskog fonda' da je Aganija 6. maja 1999. ubio izvesni 'Dželetović', dodajući da ne zna da li je on 'policajac, vojnik ili nešto drugo'. Kada je Milošević naveo primere ubistava zvaničnika Rugovine stranke posle rata, kada na Kosovu nije bilo srpskih snaga, svedok je odgovorio da se počinioci tih zločina otkrivaju i da će im biti suđeno. Na sugestiju optuženog da 'nikada nije bio uhapšen', Rugova je rekao da je bio 'u kućnom pritvoru'. On je kazao i da u aprilu 1999. nije želeo da se sastane s Miloševićem, da je optuženi to tražio, a da je on samo hteo da ode u Makedoniju. Rugova je, međutim, potvrdio Miloševićeve reči da mu je na sledećem susretu, početkom maja, on omogućio da ode u Italiju, posle kontakta sa italijanskim ministrom unutrašnjih poslova Lambertom Dinijem.
Svedok je rekao da nije istina da mu je Milošević rekao da je bolje da ode u Italiju nego u Makedoniju, zato što bi mu i u Makedoniji pretila opasnost od 'OVK'.
Na Miloševićevo pitanje da li su tokom rata on i 'OVK' pozivali Albance da napuste Kosovo, Rugova je odgovorio odrečno. Milošević je, potom, sudu predočio letak sa Rugovinim potpisom kojim se stanovništvo poziva da napusti Kosovo, jer 'OVK' nije u mogućnosti da ga zaštiti pred 'ofanzivom srpskog okupatora'.
- To nije tačno i ja to nisam potpisao. Ne znam čiji je to falsifikat, da li je to uradio Beograd, policija, ja ne znam... - kazao je Rugova. Na pitanje da li je to dokument 'OVK', Rugova je odgovorio da on nije pripremio dokument i da misli da to nije uradila ni 'OVK'. On je odbacio i Miloševićevu tvrdnju da je od 1993. godine postojala strategija lidera kosovskih Albanaca da insceniranjem egzodusa sa Kosova izazovu međunarodnu vojnu intervenciju.
Kada je optuženi prezentirao mapu 'velike Albanije' iz memoranduma albanskih intelektualaca 1995. godine, koja bi uključivala Kosovo i delove Makedonije, južne Srbije, Crne Gore i Grčke, Rugova je odgovorio da je 'stav DSK bio nezavisno Kosovo i da se etničke teritorije ne mogu promeniti'.
Nakon Rugove, Tužilaštvo je izvelo svedoka Sejdija Lamija iz sela Vate u opštini Kačanik, koji je ranije opisao operacije srpskih snaga 13. aprila 1999. u njegovom selu, gde je neposredno pre te akcije boravilo oko 20 pripadnika 'OVK'. Svedok je rekao da je 'sreća što ‘OVK’ nije bila u selu kad je policija napala, jer bi bilo gore nego u Račku, pošto je ovde bilo i stanovništvo'. Milošević je primetio da to znači da je u Račku bila samo 'OVK', ali je sudija Mej prekinuo dalju raspravu.
