Izvor: Politika, 21.Sep.2015, 15:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Roditelji nestale dece najavljuju nove proteste
Predlog zakona o nestalim bebama i dalje je na javnoj raspravi, ministarstvo pravde produžilo rok za nekoliko dana
Javna rasprava o nacrtu zakona o nestalim bebama, koja je trebalo da bude okončana 15. septembra, produžena je za nekoliko dana i trajaće najverovatnije do kraja ove sedmice, kažu za „Politiku” u Ministarstvu pravde. Nadležni podsećaju da je pomenuti predlog zakona preveden i poslat na mišljenje Savetu Evrope, ali do sada odgovor ove institucije nije stigao.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
„Posle javne rasprave prikupiće se svi komentari, a uskoro će biti održan i okrugli sto na koji će biti pozvani i predstavnici udruženja roditelja nestalih beba”, navode u resornom ministarstvu.
Na okruglom stolu, koji će biti otvoren za javnost, prisutni će imati priliku da razgovaraju o predloženom nacrtu, da diskutuju o njegovim rešenjima i predlože nova, kako bi bio što kvalitetniji i sprovodiv, napominju u Ministarstvu pravde.
Podsećamo da je nacrt zakona o nestalim bebama izazvao revolt svih onih koji veruju da su im deca oteta posle porođaja, a ne da su umrla kako je njima u porodilištima navedeno. Reč je o slučajevima iz sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, mada postoje, kako tvrde roditelji, i slučajevi nestanka beba posle 2000. godine. Prema podacima Beogradske grupe roditelja, 2005. je bilo oko 3.500 predmeta nestale dece, ali ovaj broj stalno se menja, jer mnogi odustaju od tužbi.
Roditelji su nezadovoljni zbog činjenice da država već dve godine ništa nije uradila u slučaju nestalih beba, iako je bila obavezna da to učini presudom Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Podsećamo, u septembru 2013. godine ovaj sud utvrdio je da je Zorici Jovanović, čija je beba nestala 1983. godine u porodilištu u Ćupriji, oštećeno pravo na porodični život. Tom odlukom Srbija je postala obavezna da u roku od godinu dana odgovori Jovanovićevoj šta se desilo sa njenim detetom, ali i da pokrene mehanizam za rasvetljavanje sudbine još sto beba, čiji su se roditelji obratili međunarodnom sudu. Država, međutim, to nije učinila. U međuvremenu je osnovana radna grupa ministarstava pravde zdravlja i unutrašnjih poslova, a rezultat njihovog rada je nacrt zakona o nestalim bebama, koji je pre mesec i po dana stavljen na sajt Ministarstva pravde.
Roditelji smatraju da nije ispunjeno ništa od onog što su se udruženja dogovarala na sastancima ministara pravde i zdravlja i da se ovim predlogom umesto zakona roditeljima nudi parnični postupak, gde sudija sam odlučuju u svakom slučaju da li će i koliku naknadu da odredi. Takođe, nacrt zakona obuhvata događaje posle 1. januara 1970. godine što roditelji smatraju neustavnim, jer su „otmice” beba beležene i pre ovog datuma. Predlog zakona podrazumeva i da roditelji sami prikupljaju dokumentaciju, što oni smatraju – nemogućom misijom.
– Država je, na žalost, nema na naše zahteve. Održali smo tribinu, konferenciju za novinare, dva puta se obraćali premijeru iznoseći zbog čega ne možemo da prihvatimo ovakav predlog zakona. Nikakav odgovor, međutim, nismo dobili. Čekamo da se završi javna rasprava, mada ne znam ni zašto se tako zove, jer niko ne može da vidi komentare koji se stavljaju na sajt. Sigurni smo da nećemo dozvoliti da ovakav nacrt zakona uđe u skupštinsku proceduru. Ako treba organizovaćemo i proteste – ističe za „Politiku” Goran Filipović iz Beogradske grupe roditelja nestalih beba.
Roditelji iz nekoliko udruženja nestale dece najavljuju i tužbe Evropskom sudu za ljudska prava, a zamerke su izneli i zbog malih ovlašćenja koje ima specijalizovana jedinica MUP-a. Ova jedinica bi trebalo da sprovodi istražne radnje u postupku na osnovu zahteva suda.
U Ministarstvu pravde podsećaju da je predlogom zakona o nestalim bebama predviđena i novčana naknada za one za koje se dokaže da su oštećeni, i to najviše 10.000 evra.
