Izvor: Blic, 26.Jul.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Roditelji devetostrukog ubice iritiraju žrtve
Danas se navršava godinu od kada je Nikola Radosavljević (41) iz krajinskog sela Jabukovca lovačkom puškom ubio devetoro svojih komšija, među njima i jednog petnaestogodišnjeg dečaka. Šok, tuga i bol još ispunjavaju u crno zavijene kuće u Ulici albanske spomenice.
Iako su godišnji parastos, po ovdašnjim običajima, porodice žrtava davale još prošle subote, pre dva dana, u kući Borongića, kod bake Ilinke, okupili su se ukućani koji već decenijama žive i rade >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Austriji. Došao je Dragan sa suprugom Slađanom i sinom Davidom, Draganove sestre Snežana i Zorica. Jedino na kući, umesto dve, uklesane su četiri umrlice. Uz slike Draganovih kćeri Aleksandre (5) i jednoipogodišnje Viktorije koje su u saobraćajnoj nesreći stradale 1999. godine, sada su i slike njegovih roditelja Draginje (55) i Branislava (57) koje je ispred kapije pokosio pomahnitali ubica Nikola Radosavljević.
- Teško da dete naći porodicu koju su snašle ovakve nesreće. Roditelji su nam posle nesreće bili najveći oslonac. Njih više nema, ali mi se moramo boriti zbog našeg jedinca Davida - poručuju Dragan i Slađana.
Sinišu i Izvorinku Badžikić zatičemo kako u tišini pripremaju postan ručak da obeleže dan kada je im je ubijen jedinac Srđan. Iz kolevke se povremeno začuje njihov dvoipomesečni sin Sebastijan. Suze za izgubljenim Srđanom i nežni osmesi upućeni malom Sebiju smenjuju se na njihovim licima.
- Ne može da zaraste rana za izgubljenim detetom. Prošle subote, na parastosu, bili su svi njegovi drugovi. Samo njega nema. Srce nam se kidalo od tuge. Ne daj bože nikome. A sa Sebastijanom počinjemo iz početka. Sigurna sam da smo ga dobili samo zato što smo nepravedno kažnjeni. On nam je jedini tračak nade, sunce koje nas ponovo greje. I zato su nas pogodili zluradi komentari, ovde u selu, posle novinskih napisa o rođenju Sebastijana, da smo zaboravili Srđana. Ko može svoje dete da zaboravi? - plačući se pita Izvorinka dok nežno grli malenog Sebastijana.
Siniša i Izvorinka ostaće, kažu, u Srbiji do Uskrsa. Dok Sebastijan malo ojača. A onda opet u Nemačku.
- Ja više ne mogu da radim poljoprivredu. Ostalo mi je 46 sačmi u leđima. Početkom meseca ponovo sam operisan. Prodali smo veliki traktor koji smo prošle godine kupili, da bismo platili sve troškove lečenja i parastos. Izgubio sam sina i zdravlje, ostao invalid i nemam od koga da tražim pomoć. Kakav je to zakon? A roditelji ubice se hvale po selu da će prodati sve da bi sina izvukli iz zatvora. To boli kad čujete - ogorčen je Siniša.
Ogorčeni su i Ljubinka i Mihajlo Badejević, roditelji ubijenog Branislava. Nakon njegove smrti, ispred garaže, pred njihovim očima, ostali su sami u kući.
- Celo leto sam kopala za nadnicu od 15 evra da napravim parastos mom Branislavu. Da mu podelim sve kako dolikuje. Ne znaš, možda i dođe do njega. Neka mu bude. Bio je mlad, ni oženio se nije. A ubičina majka, umesto da ćuti, svaki dan priča po selu da se promenila vlast pa će njenog Nikolu da puste. Da li je to moguće? Pa toliku nesreću nam je doneo! - plače majka Ljubinka.
Isto pitanje muči i Slađanu, sestru Perse Banković, osme žrtve Nikole Radosavljevića.
- Svašta pričaju ubičini roditelji. Iritiraju porodice ubijenih. Valjda u ovoj zemlji postoji zakon koji neće dozvoliti da se Jabukovac ponovi - opominje Slađana.
Duševni bolesnik
Tim veštaka neuropsihijatara ustanovio je da je Nikola Radosavljević u momentu izrvšenja dela bio neuračunljiv i da boluje od trajne duševne bolesti - paranoidne psihoze. U Okružnom sudu u Negotinu, Nikoli Radosavljeviću izrečena je mera obaveznog lečenja u ustanovi zatvorenog tipa.
Žrtve zločinca s puškom
Pomahnitali ubica Nikola Radosavljević lovačkom puškom i sa redenikom municije obmotanim oko ruke, pucajući s ulice, najpre je ubio prve komšije Veljka Đorđevića (59), njegovu taštu Marinu Kutkuregović (70) i Veljkovog sina Dragana (22). Idući prema centru sela ispred kapije je upucao Draginju (55) i Branislava (57) Borongića koji su začuvši pucnje istrčali iz dvorišta. Potom je teško ranio Jovanku - Vanucu Badejević (70). Sledeći hitac usmerio je ka petnaestogodišnjem Srđanu Badžikiću koji je ostao na mestu mrtav, dok osmim teško ranjava njegovog oca Sinišu (38). Hodajući lagano ulicom Nikola je zatim ubio Branislava Badejevića (30), pa Jelicu - Persu Banković (37). Na kraju je ušao u dvorište i ubio Aniku Čogić (50), taštu svog rođenog brata koju je smatrao krivom za svoje psihičke probleme.
Posle zločina, ubica je pobegao, ali su specijalne jedinice policije uspele da ga pronađu i uhapse. Našli su ga kod porodične grobnice u trenutku kada je pokušao samoubistvo. U pohod smrti po selu, ubica je krenuo nakon što je pretukao svoju suprugu Jelenu, koja je uspela da pobegne iz kuće. Potom je, po priči jednog komšije, skočio u bunar. Komšija ga je izvukao, ali ga je on oterao od sebe, zapretio da će ga ubiti, ušao u kuću, uzeo lovačku pušku i krenuo po selu.
Slučaj Sanje Đorđević
Sanja Đorđević koja je masakru prošle godine izgubila celu porodicu, brata Dragana, oca Veljka i baku Marinu, nije u petak bila u svom domu u Jabukovcu. Komšije su nam prenele da je u Negotinu. Sanja studira medicinu u Kragujevcu, a „Blic" je prošle godine, nakon tragičnog događaja, pokrenuo akciju pomoći kako bi ovoj hrabroj devojci omogućio da započne studije koje je tek upisala.
