Izvor: Večernje novosti, 25.Apr.2015, 00:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Roditelji Gojkovića: Naš sin se nije ubio

* Preuzimanje ovog teksta nije dozvoljeno bez saglasnosti redakcije Večernjih novosti!Za svaki rođendan, a moj Predrag je rođen 12. novembra 1967. godine, za svaki Vaskrs, za svaki Božić za našu krsnu slavu, mi ga vidimo ispred naše kuće sa njegovom suprugom i decom! Maštamo, patimo, bolujemo, tugujemo, a nepravda učinjena nad njim boli sve više...Ovo u razgovoru za "Novosti", gotovo u jednom dahu, govore Vinka i Milko Gojković, roditelji Predraga Gojkovića, koji je tragično nastradao >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << u Beogradu u stanu Saše Jankovića pre 22 godine.Predragovi roditelji su poslednjih dana, kako kažu tihim, umilnim glasom, onim glasom kada čovek govori iz duše, dodatno skrhani bolom, pa je uz njih, kao i svih ovih godina njihova najbliža rodbina, pre svega kćerka Dragana, mlađa od brata Predraga šest godina. Ona ima tri sina, a najstariji nosi ime ujakovo - Predrag.- Svih ovih godina molili smo ih i kumili da nam kažu šta je i kako bilo. Jasno nam je da je u pitanju tragedija nastala iz nehata, ali nikada nismo dobili odgovor, mada smo davali čvrsta uveravanja da nećemo tražiti ničiju odgovornost - priča brišući suze majka Vinka, koja se sa mužem Milkom doselila sa Romanije u Loznicu davne 1969. godine.- Njihove majke, bogu hvala, imaju unučad. A ja ih nemam od njega, niti mi je sin u životu. Njihovima želim sve najbolje, ali ako su pare i moć mogle da sve ovo zataškaju, preostaje nam da verujemo, ako ništa drugo, u Božiju pravdu. Mada, očekujemo od države da ovaj slučaj istraži do kraja. Predragova sestra DraganaZAPISNIK O UVIĐAjU Prema zapisniku o uviđaju, Predrag Gojković pronađen je mrtav 1. aprila 1993. godine u stanu Saše Jankovića u Bulevaru Arsenija Čarnojevića na Novom Beogradu. Njegovo beživotno telo zatečeno je u dnevnoj sobi. U izveštaju MUP Srbije konstatovano je da se sve dogodilo oko 15 časova. Nadalje piše da je najverovatnije reč o samoubistvu, koje je izvršeno tako što je Gojković uzeo pištolj CZ 99, vlasništvo Saše Jankovića, koji se nalazio u plakaru u staklenoj vitrini. Ističe se da je pištolj repetirao, a zatim u sebe ispalio jedan hitac. Metak ga je pogodio u glavu, a od zadobijenih povreda izdahnuo je na licu mesta.Vinka, Milko i Dragana su izričiti u stavu, kao i svi koji su poznavali Predraga od rodbine, prijatelja, drugova, drugarica, da nikakvog razloga nije imao da digne ruku na sebe. Ta kvalifikacija nije nikada dokazana, nikada potvrđena, nikada objašnjena, a poslednjih dana boli ih, čini se, više od svega onoga što se dogodilo pre skoro četvrt veka.- Moj brat, koji je bio apsolvent Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu, ne samo što je bio pametan, već je bio i spretan mladić, pa nema šanse da bi on tako nešto nesmotreno uradio - priča Predragova sestra Dragana, koja neprestano bdi uz roditelje i nada se da će istina kad-tad da izađe na površinu.Milko i Vinka jedva govore. Oboje su penzioneri i otišli su u invalidske penzije, na šta je nesumnjivo, kako kažu, uticala ogromna porodična tragedija.- Imali smo velike planove, bio je divno dete. Kradom sam radila teške poslove, šila sam i danju i noću, da bismo ga školovali. I moj muž je neumorno radio. Ali, dogodilo se ono najgore... Kada smo mu se radovali, čekali ga da dođe kući, tog dana, te večeri, deset sati posle tragedije, tek, stigla je policija sa obaveštenjem da našeg Predraga više nema...Gojkovići ne žele na bilo koji način da se ova njihova porodična drama politički ili bilo kako boji ili da se njima manipuliše, jer to, kao dostojanstveni i časni ljudi, nikada ne bi dozvolili. * Preuzimanje ovog teksta nije dozvoljeno bez saglasnosti redakcije Večernjih novosti!

Nastavak na Večernje novosti...