Izvor: BKTV News, 12.Feb.2013, 21:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Retro priča: Istrošeni i aktuelni vladari
Kaže se da su političari i vladari u Srbiji onakvi kakav je i narod, a postoji i ona opaska koja glasi da narod zaslužuje baš takve na vlasti kakve je birao. Ova zapažanja imaju stepen proizvoljnosti, ali postoji tu i trunka istine. Proizvoljnost je opšta generalizacija odnosa birača prema političarima, a deo istine je mentalitet naroda koji je veoma dobro opisao Arčibald Rajs u svojoj knjizi „Čujte Srbi“ ili Cvijić u svojim antropogeografskim studijama mentaliteta nacije.
Političari >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << se kao i svuda u svetu dok ne dođu na vlast udvaraju biračima preko medija. Kad dođu na vlast brzo zaborave i birače i izborni program. Tada kreću u surovo i sirovo vladanje sve do novih izbora. Srbija je u dvadesetom veku imala nekolicinu jakih i moćnih političara i državnika, poput Nikole Pašića. Srbija je imala narodnog kralja Petra Prvog Oslobodioca i Aleksandra Prvog zvanog „ujedinitelj“. Posle Drugog svetskog rata Srbija je imala moćne političare, poput, Aleksandra Rankovića i Slobodna Penezića i mnogo pragmatičnih političara koji su se održavali decenijama na vlasti, poput familije Stambolić ili Marković.
Srbija je od 1986 do 2000. godine imala na vlasti moćnog, ali vlastoljubivog „mekog“ autokratu Slobodana Miloševića koji je koristio svoje saradnike i partijaše kao šahovske figure. Rezultat vladavine Miloševića je pretežak za Srbiju, ali su dobro očuvani njegovi tragovi vladanja u svim dosadašnjim partijama koje su bile na vlasti. Posle 2000. godine Srbija dobija preduzimljivog premijera dr Zorana Đinđića, koji je bio politički jezuita, veoma vešt u političkoj redukciji vladanja. Premijer Srbije dr Vojislav Koštunica, po mentalitetu i u praksi pokazao je izvesno političko lukavstvo, ali kroz kabinetski način rada uz upotrebu raznih spletki. Po stilu vladanja Koštunica je bio mešavina Miloševića i Đinđića, uz jačanje sopstvene harizme kao ispravnog nacionalnog političara. Premijer Mirko Cvetković je bio između birokrate i tehnokrate vlasti, koji je nesumljivo bio umešan u mnoge afere, ali se pravio da „ništa ne zna“. Cvetković je bio potpuno u senci predsednika Srbije i DS Borisa Tadića koji je u svom stilu rada dosta podsećao na Slobodana Miloševića, pre svega sa narcisoidnim karakterom i načinom upravljanja strankom. Poput Miloševića izgubio je i vlast i liderstvo u stranci.
Tomislav Nikolić je preuzeo kormilo Srbije voljom građana. Tome je u mnogome doprinela izuzetno loša vlast, odnosno težak socijalni i ekonomski položaj građana Srbije. Istovremeno, premijer Ivica Dačić poseduje dosta od pragmatizma svog političkog oca Slobodana Miloševića. On je vešta kombinacija moravskog mentaliteta i balkanske psihološke jednostavnosti. Uostalom to on svakodnevno demonstrira na sceni. Dačić je i dalje ministar policije i trenutno je izložen velikim rizicima da njegova pozicija bude ugrožena zbirom ukupne političke i društvene situacije.
Lider Srpske napredne stranke i prvi potpredsednik vlade, kao i ministar odbrane Aleksandar Vučić ima veliko političko iskustvo i tipičan „beogradski mentalitet“ koji na političkoj sceni Srbije u poslednjih sto godina nije bio „na ceni“. Srbijom su mahom vladali violentni dinarci. Vučić, kao tipičan „beogradski“ političar nosi u sebi širinu reformatora koja u Srbiji zna da bude po život opasna. Politika je zbir interesa i metoda kako se vrši vlast uz prepoznatljiv mentalitet, ali i karakter onoga koji je na vlasti.
Tomislav Kresović
Tweet
.jpg)
