Izvor: Politika, 04.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Resetovanje” pravosuđa
Oko 400 sudija ostaće bez posla, a onima koji su pred penzijom biće ponuđen socijalni program
Srbija ima 2.400 sudija. Posle reforme pravosuđa, u novoj mreži sudova, biće ih 2.000, rečeno je „Politici” nezvanično u Ministarstvu pravde. U nekim razgovorima spominjan je i broj od 1.700 sudija, koji je, navodno, pre dve godine utvrdio Visoki savet pravosuđa. Iz ove računice izostavljene su sudije za prekršaje, jer oni još nisu u sastavu sudskog sistema. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Opšti izbor sudija i potpuno nova sudska mreža ne znači da će Srbija dobiti potpuno novo pravosuđe. Pre bi se moglo reći da će sudstvo biti „resetovano” (vraćeno na početnu poziciju). Međutim, mnogi u reizboru vide čistku i nazivaju je zakasnelom lustracijom, koja ima politički prizvuk.
– Dobre sudije su u većini, a ispaštaju zbog manjeg broja loših sudija. Postoji opšti interes javnosti da se dobre sudije reše kapitala nesavesnosti, nestručnosti i kršenja ljudskih prava onih koji taj kapital nose. Pravosuđe treba da pokaže narodu da je spremno za pročišćenje – kaže Vojkan Simić, pomoćnik ministra pravde.
Osim sudija, i drugi radnici u pravosuđu strahuju za svoja radna mesta. Novi zakoni ukidaju 104 opštinska suda i time prestaje mandat i predsednicima tih sudova i ukida se njihova administracija.
– Otvoriće se nova mesta u administraciji, jer ćemo u novom sistemu imati i nove institucije. Na primer, imaćemo istražni centar za sve krivične predmete u Beogradu, zatim pravosudni centar, biće osnovana i administrativna kancelarija Visokog saveta sudstva, pa kancelarija Agencije za borbu protiv korupcije, tako da veći deo administracije neće ostati bez posla – kaže Simić.
Kad je o sudijama reč, pomoćnik ministra pravde kaže da će sudijama koje su pred penzijom biti ponuđen socijalni program i da za to već postoji veliko interesovanje sudija.
Na konkurs za opšti izbor sudija prijaviće se sledeće godine svi koji žele da ostanu na sudijskim funkcijama, a zatim i čitava armija sudijskih pomoćnika koji već godinama rade, imaju značajno iskustvo i čekaju da budu izabrane za sudije. Prijaviće se i jedan broj advokatskih pripravnika i advokata, ali i mnogi koji nisu do sada radili u pravosuđu, ali ispunjavaju uslove.
Konkurs će biti otvoren za sve njih i ne može se proceniti koliko će ljudi konkurisati za sudijska mesta, ali Društvo sudija procenjuje da će biti oko 8.000 prijava i postavlja pitanje kako će Visoki savet sudstva uspeti za godinu dana da reši sve te prijave.
– Samo jedan minut je dovoljan za sudije koje se prepoznaju kao kvalitetne, a više vremena biće potrebno za one koji su sporni, kao i za nove kandidate i odluke o napredovanju. Jedan sudija će moći da podnese dve prijave, za mesto u sudu istog ranga i za mesto u višem sudu – objašnjava Simić.
U Društvu sudija kažu da su čuli za analize Ministarstva pravde koje govore da je Srbiji potrebno dve hiljade sudija.
– Možda je tačno da Srbija ima previše sudija, ali smanjenje broja sudija treba da bude rezultat reforme, a ne prva mera u reformi – kaže Omer Hadžiomerović, sudija Okružnog suda u Beogradu.
– I samo nagađanje o broju sudija u novoj mreži sudova, odnosno najave da će ih biti manje nego sada predstavljaju svojevrstan pritisak na sudije – kaže Konstantin Milić, sudija Trećeg opštinskog suda u Beogradu. – Ne znam kako će dve hiljade sudija moći da radi više i bolje nego 2.400 sudija.
– U Predlogu zakona o sudijama stoji da broj sudija određuje Visoki savet sudstva, a u prelaznim odredbama se kaže da Visoki savet to utvrđuje „uz prethodnu saglasnost ministra pravde”. To je neustavno, jer je Savet, po Ustavu, nezavisno i samostalno telo i kao takvo ne može da traži prethodnu saglasnost svog člana – kaže Hadžiomerović.
Aleksandra Petrović
[objavljeno: 05/12/2008]
