Izvor: Blic, 03.Avg.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rešenje je saradnja, a ne bojkot
Rešenje je saradnja, a ne bojkot
PRIŠTINA - Prošle nedelje sam potpisao radni sporazum sa Međunarodnom komisijom za nestala lica (ICMP) sa sedištem u Sarajevu. Ovaj sporazum naglašava važnost koju UNMIK daje pronalaženju nestalih na Kosovu. Kao deo ugovora UNMIK će moći da iskoristi ogromno iskustvo ICMP-a na terenu, njegove mogućnosti za testiranje uzoraka DNK i kompjutersku bazu podataka i programsku podršku u rešavanju slučajeva nestalih lica sa Kosova. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Bol porodica nestalih je nešto što je zajedničko svim Kosovarima - on prelazi etničke barijere i ne štedi nikoga. Ovaj bol i bes takođe stoji kao prepreka poboljšanju odnosa između etničkih zajednica. Zato je pronalaženje nestalih sa Kosova glavni prioritet za UNMIK.
Trideset tri nove masovne grobnice su identifikovane na Kosovu, a policija UNMIKA i ICMP će vršiti iskopavanje u sledećoj godini. Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju trebalo bi da identifikuje preostalih 1.256 tela, a tu su i tela koja su pronađena u nedavno otkrivenim masovnim grobnicama u Srbiji. Nadamo se da će ovi izvori dati neke odgovore. Ali, UNMIK nikada neće moći da pruži sve odgovore ako se u ovaj proces ne uključi i narod Kosova.
Nadamo se da će porodice nestalih uraditi sve što mogu kako bi pomogle našem radu. Ovo znači saradnju sa policijom radi davanja detalja o nestalim članovima porodice. Bez ovih informacija, čak i najsavršenije metode za identifikaciju neće dati rezultate.
Prošle sedmice Kontakt grupa za nestala lica iz Beograda posetila je grobnicu UN-a za neidentifikovane leševe u Suvoj Reci. Poseta je učinjena u okviru napora da se primire glasine da se na Kosovu pojavila nova masovna grobnica. Poseta je takođe istakla složenost pitanja nestalih sa Kosova. Ni pet kilometara od mesta gde je srpska delegacija tražila dokaze o svojim nestalima, nalazi se mesto gde je u martu 1999 ubijeno 43 žena i dece albanske nacionalnosti. Još se ne zna gde su njihova tela. Blizina ova dva mesta daje siže onoga sa čime se UNMIK bavi: dve zajednice koje su nekada živele jedna pored druge, koje se sada suočavaju sa velikim bolom i koje su, konačno, jedine u mogućnosti da daju jedna drugoj prave odgovore koji bi izlečili ove rane.
Lideri kosovskih Albanaca i kosovskih Srba često optužuju UNMIK da, prilikom rešavanja pitanja nestalih, kao i ostalih pitanja, daje prioritet zahtevima jedne od strana. Ja to poričem. UNMIK radi na poboljšanju života svih ljudi na Kosovu. Istina je, ipak, da je narod Kosova, a ne UNMIK, taj kod koga se nalazi ključ za rešavanje pitanja nestalih kao i ostalih bitnih pitanja. Optužbe i osuda neće na kraju doneti ništa. Ako Kosovo zaista želi da živi u miru i demokratiji u savremenoj Evropi, angažovanje svih zajednica na svakom nivou i na svakom pitanju je jedini način da se krene napred.
Savetnik predsednika SRJ za pitanja nestalih lica, Gradimir Nalić, govorio je o ovome tokom svoje posete groblju u Suvoj Reci prošle sedmice. Rekao je da ga je iskustvo iz Bosne i Hrvatske naučilo da pravi rezultati dolaze tek kada porodice nestalih počnu da rade zajedno. Naravno da na Kosovu postoji dosta onih koji ovo znaju i žele da rade zajedno.
U januaru ove godine udruženja porodica kosovskih Srba i Albanaca održali su sastanak u zgradi bivšeg Izvršnog veća u Prištini. Sastanak je bio dugačak i mučan, ali ga niko nije napustio. Porodice su mogle da podele zajednička osećanja i složile su se da im je potrebna pomoć. Takođe su se složile da se ponovo sastanu. Podsećam ih da im je sala za sastanke na raspolaganju.
Što se tiče bezbednosti kosovskih Srba, situacija je i nadalje vrlo složena. Ali, ponavljam, to ne možemo uraditi sami. Trojica osumnjičenih za bombaški napad na niški autobus su u pritvoru dok mi sakupljamo dokaze za njihovo suđenje. Ovo poštovanje zakona i procedure, iako zahteva dosta vremena, je jedan od temelja istinske demokratije.
Baš kao i pitanje nestalih, pitanje bezbednosti stanovnika Kosova jeste dvosmerna ulica. Da bi policija mogla da obavlja svoj posao neophodno joj je angažovanje i učešće naroda. Kodeks ćutanja koji postoji i u zajednici kosovskih Albanaca i u zajednici kosovskih Srba potkopava svaki uspeh koji bi UNMIK mogao da postigne na ovom polju.
Beogradski slogan jeste da UNMIK i KFOR nisu uradili ništa da bi stvorili atmosferu u kojoj se mogu održati demokratski izbori na Kosovu. Na ovo stavljam prigovor. Uradili smo dosta da bismo usmerili Kosovo na savremen, demokratski put, uključujući usvajanje zakona o antiterorizmu; koristeći partnerstva da bi iskoristili različite tehnologije u našoj potrazi za nestalima; stvarajući sudski sistem uz pomoć međunarodnih sudija; potpisujući nediskriminatorne stambene zakone i uspostavljajući tehnički plan za povratak kosovskih Srba i ostalih manjina na Kosovo. Da bi sve ove mere zaista uspele mora da postoji određeni stepen poverenja i saradnje sa obe strane.
U severnoj Mitrovici nezakonite akcije su dočekane sa neizrečenom tolerancijom. Ipak, stanovnici severne Mitrovice su spremni za pravu policiju, a ne za ulični zakon koji se primenjuje zastrašivanjem. Od kako je policija UNMIK-a počela sa sprovođenjem saobraćajnih zakona na ulicama severne Mitrovice, redovno se od strane naših oficira čuje reč 'dobro', dok građani tiho, ali odlučno odobravaju njihove akcije. Izgleda da je narod severne Mitrovice postao umoran od pretnji i praznih protesta. Došlo je vreme da se zaustavi uticaj onih koji pokušavaju da vladaju van sistema.
Mnogi kosovski Albanci su izgleda takođe umorni od nasilja i zastrašivanja koje koriste određeni elementi društva. Kada smo nedavno suspendovali pet članova Zaštitnog korpusa Kosova zbog sumnje da su umešani u kriminalne akcije, reakcija javnosti je bila - prihvatanje. Izgleda da postoji rastuća želja da se zaustave oni kojima dobrobit Kosova nije na srcu.
Što se tiče povratka srpske populacije na Kosovo, lideri kosovskih Albanaca su prihvatili prinicip povratka. Etnički problemi na Kosovu nisu stvoreni preko noći, pa tako ne mogu ni da se reše u jednom danu. U osnovi uspeha Programa za povratak leži stvarni, međuetnički dijalog i zajedničko angažovanje ‘’povratnika’’ i ‘’zajednica koje ih primaju’’. To će biti naporan proces, korak po korak, ali ćemo ga, uz ućešće svih, uspešno okončati. Kada se radi o imovinskim pravima, UNMIK je nedavno usvojio Uredbu o stanovanju koja zabranjuje prodaju srpske imovine pod prisilom, prinudom, ili po neuobičajenim tržišnim uslovima. Ponavljam, nećemo dozvoliti vladavinu onih koji pokušavaju da kroje društvo po etničkim linijama.
Stvaranje demokratije je posao svih. Sada je vreme za to. Učešće, a ne odlaganje, će promovisati ciljeve Srba na Kosovu. Srpsko stanovništvo na Kosovu, uključujući interno raseljena lica, treba da se registruju i glasaju. Neizvršavanje ovoga značiće nepostojanje zakonitih predstavnika Srba na Kosovu najmanje tri godine.
Ustavni okvir služi kao putna karta za izgradnju demokratskog, autonomnog Kosova. Ovo pitanje u potpunosti ostaje u okviru Rezolucije UN 1244 i ne utiče na konačni status Kosova. Ono što Ustavni okvir zaista pruža jeste obezbeđivanje jakih mehanizama koji će štititi prava Srba. Ali, bez angažovanja srpskog naroda ova prava postoje samo na papiru. Hans Hekerup
