Izvor: Politika, 26.Maj.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Republički tužilac protiv blage kaznene politike
Na presude kojima je izrečena uslovna osuda tužilaštvo mora da uloži žalbu, a posebno kada je reč o predmetima sa krivičnim delima sa pojačanom društvenom opasnošću
Slobodan Radovanović, republički javni tužilac, izdao je juče obavezno uputstvo svim okružnim tužilaštvima u Srbiji da na svaku oslobađajuću presudu obavezno ulože žalbu, rekao je za „Politiku” Tomo Zorić, portparol Republičkog javnog tužilaštva (RJT). Prema njegovim rečima, na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << presude kojima je izrečena uslovna osuda mora se uložiti žalba, a posebno kada je reč o predmetima sa krivičnim delima sa pojačanom društvenom opasnošću.
– Tu se pre svega misli na krivična dela protiv privrede, koruptivna krivična dela, dela protiv polne slobode i protiv bezbednosti javnog saobraćaja. Kako bi se insistiralo na adekvatnoj kaznenoj politici, neophodno je ulagati žalbe i kada su presude za pomenuta krivična dela na ili ispod zakonskog minimuma. S obzirom na to da je žalba javnog tužioca zakonom predviđen korektiv kaznene politike kojim se traži preispitivanje odluke prvostepenog suda o krivičnoj sankciji, republički tužilac želi da tužilaštvo doprinese pooštravanju kaznene politike sudova – rekao je Zorić.
Prema njegovim rečima, ukoliko zamenik javnog tužioca smatra da u konkretnom slučaju nema elemenata za izjavljivanje žalbe protiv presude u obavezi je da sačini službenu belešku u kojoj će detaljno obrazložiti razloge za svoju odluku. Za odluku je, objašnjava Zorić, potrebna saglasnost javnog tužioca.
– Svi okružni javni tužioci u obavezi su da ovim uputstvom upoznaju područna tužilaštva i da o njegovom sprovođenju dostavljaju izveštaje RJT na kraju svakog tromesečja – istakao je Zorić.
Prema ranije objavljenim podacima, gotovo dve trećine osuđenih za trgovinu drogom u Srbiji dobilo je zatvorske kazne manje od propisanog minimuma. Niže kazne dobijaju i optuženi za teška ubistva, kao oni koji su primili mito.
Primer blage kaznene politike može da ilustruje i slučaj višestrukog napasnika, Igora Miloševića koji je 1992. godine za četiri silovanja osuđen na šest godina zatvora, iako je maksimalna zakonom predviđena kazna za to delo 15 godina. Po izlasku iz zatvora ponovio je zločin, a mete su mu bile prodavačice beogradskih butika.
Takav primer je i osmomesečna kazna za Aleksandra Mijalkovića, osuđenog za seksualno zlostavljanje dve devojčice. U tom slučaju jagodinski sud mogao je da dosudi i do tri godine zatvora.
U slučajevima trgovine drogom je najveći broj kazni ispod zakonskog minimuma dosuđen kod težih oblika trgovine narkoticima, čak 87 odsto, dok je kod lakših oblika trgovine nižu kaznu dobila polovina optuženih.
Poslednje dve decenije niže kazne dosuđuju se i za teška ubistva pa je čak 76,5 odsto optuženih dobilo kaznu ispod zakonskog minimuma.Za silovanje niže kazne dobilo je gotovo 100 odsto optuženih, a za primanje mita čak 67 odsto.
Tokom prošle godine78 odsto optuženih osuđeno je na uslovnu kaznu. Kao jednu od olakšavajućih okolnosti, čak i u slučajevima zlostavljanja sudije uzimaju to što prestupnik ima porodicu koju izdržava.
Nacrt novog krivičnog zakonika predviđa oštrije kazne dok bi novi zakon o krivičnom postupku mogao da ubrza sudski postupak a sudije će, kažu u Ministarstvu pravde ubuduće kontrolisati i sankcionisati ukoliko je potrebno i Visoki savet sudstva.
M. Derikonjić
[objavljeno: 26/05/2009]
