Izvor: BKTV News, 24.Avg.2012, 18:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reforma: Državne jasle smanjuju komfor
Najunosnije zanimanje danas u Srbiji je biti političar, počev od odbornika, poslanika, pa sve do ministara. Takođe, nije loše raditi u državnoj službi, javnim preduzećima i vladinim agencijama. Raditi kao privatni preduzetnik danas je vrlo rizično. Dok je država pred bankrotstvom i sa kreditnim rejtingom koji ne obećava strane investicije i socijalnu sigurnost građana, državni činovnici imaju „nepristojno“ visoke zarade.
U pravu je guvernerka dr Jorgovanka Tabaković kada kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << da usklađivanje plata treba sprovesti na svim nivoima, ne samo u nezavisnim institucijama, već i u telima i organima vlasti koji zarađuju na osnovu toga što im je država prepustila upravljanje određenim nacionalnim resursima, poput, javnih preduzeća, agencija, lokalnih samouprava. I oni moraju da dele sudbinu ostatka zemlje.
Građansko društvo pre Drugog svetskog rata u Srbiji, ali i Brozova vladavina, imali su uvažavanje prema određenim zanimanjima. Primera radi, status ministra, generala i univerzitetskog profesora bio je izjednačen. Danas smo svedoci da profesori univerziteta rade za plate u rasponu od 60 hiljada do 200 hiljada dinara. Dakle, profesori danas nemaju ujednačenu platu kao državni činovnici, već su plate nepristojno liberalizovane. Sa druge strane, zarade u pojedinim državnim agencijama i javnim preduzećima se kreću od dve do sedam hiljada evra, pa i više. Tako se stvara sloj državnih tajkuna na račun poreskih obveznika. Isti ti ljudi nemaju nikakvu odgovornost prema građanima, jer su postavljeni od strane vladajućih partija i zato mogu da rade šta hoće. Tako je, bar, bilo do sada.
Dakle, nova vlada priprema zakon koji bi konačno trebalo da utvrdi skalu zarada za državne funkcionere, a glavni kriterijum biće važnost pozicije i posla koji obavljaju, računajući neke izvesne bonuse u radu. Teško je, ipak, zamisliti da neka mesta u državi neće biti vanredno nagrađena, počev od mesta guvernera NBS, direktora javnih preduzeća, koji su i do sada bili monopolisti sa jakom podlogom i uticajem od strane vlade i vladajućih partija.
Do sada je politička oligarhija sama određivala visinu plata koje primaju visoki državni činovnici i donosila zakone koji pokrivaju njihove zarade bez provere rada i rezultata. Dešavalo se da rukovodstvo javnih preduzeća i vladinih agencija (dokazano veliki gubitaši, prim. aut.) prima veće plate nego uspešni menadžeri ili vlasnici privatnih firmi koje stvaraju profit i putem poreza pune državnu kasu. Ukoliko nova vlada uredi plate i uvede platne razrede, uz sagledavanje rezultata rada, onda će reforma plata u državnim organima imati smisla. Sve drugo bi bilo bacanje prašine u oči poreskim obveznicima.
Tomislav Kresović
Tweet
.jpg)
