Izvor: S media, 24.Feb.2010, 18:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Razmotrena pitanja o nasledju Haškog suda
Na dvodnevnoj medjunarodnoj konferenciji o pitanjima nasledja Haškog tribunala, koja je danas završena u Hagu, razmotreno je više pitanja koja treba rešiti pre zatvaranja tog suda, a tiču se arhiva, sudjenja preostalim beguncima, zastite svedoka, izdržavanja kazni... izjavili su učesnici tog skupa.
"Konferencija je održana na dosta visokom nivou i utoliko je njen znacaj veći. Ipak, bez obzira na nivo konferencije, konačne odluke o svim ovim pitanjima doneće Savet bezbednosti >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Ujedinjenih nacija", rekao je Tanjugu direktor Kancelarije Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom Dušan Iganjtović.
Osvrćući se na dokumenta koja je Srbija dostavila Tribunalu radi vodjenja postupaka, Ignjatović je objasnio da oni dokumenti koji budu činili arhiv Tribunala neće biti vraćeni.
"Tu će svakako biti i onih dokumenata koji su označeni odredjenom oznakom tajnosti, odnosno poverljivih dokumenata, stoga je veoma važno raspraviti šta će sve ući u arhiv Tribunala“, naveo je Ignjatović.
On je precizirao da dokumenti koji nisu korišćeni u postupcima pred Tribunalom, a dostavljeni su Tribunalu od Srbije i drugih država regiona, ili od njih potiču, ne bi trebalo da budu sastavni deo arhiva, ističući da Srbija insistira na tome da joj ti dokumenti budu vraćeni.
"Svi dokumenti su dostavljeni isključivo radi vodjenja krivičnih postupaka pred Tribunalom i ako za to nemaju vrednost nema potrebe da udju u arhivu tribunala. Smatramo da je to princip koji bi trebalo da važi za sve države koje su dostavljale dokumentaciju“, istakao je Ignjatović.
Što se tiče odluke o rezidualnom mehanizmu, odnosno telu koje bi trebalo da nastavi da obavlja pojedine funkcije Tribunala nakon okončanja njegovog rada, koji je najavljen za 2014. godinu, Ignjatović očekuje da bi Savet bezbednosti trebalo o tome da odluči u narednih nekoliko meseci.
Srpski tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević, koji je takodje učestvovao u radu konferencije, kazao je Tanjugu da je stav Srbije da arhiva Tribunala, posle okončanja negovog rada, treba da ostane u Hagu ili da bude smeštena u neutralnoj državi i tako bude dostupna svima.
Prema njegovim rečima stav Srbije deli i Hrvatska dok kolege iz Bosne i Hercegovine insistiraju da arhiva ide u Sarajevo.
Cilj konferencije je obezbedjivanje osnova na kome će taj sud i relevantne zainteresovane strane moći da podele svoja vidjenja nasledja Tribunala - kako na najbolji način iskoristiti njegovo pravno i institucionalno nasledje.
Pod nasledjem Medjunarodnog suda, odnosno Haškog tribunala, u širem kontekstu podrazumeva se sve ono što će taj sud predati "naslednicima", a sastoji se, izmedju ostalog, od zaključaka Tribunala sadržanih u presudama, spisa i arhiva, njegovog doprinosa razvoju medjunarodnog prava, vladavini prava u bivšoj Jugoslaviji i napretku medjunarodne pravde.
Predsednik tribunala Patrik Robinson je rekao na otvaranju skupa da zemlje bivše Jugoslavije treba, ne samo da nastave posao Tribunala u svojim domaćim zakonodavstvima, već i da imaju pun pristup svim javnim podacima suda, koje mogu koristiti u budućnosti.
U radu skupa učestvovalo je više od 350 učesnika.
