Izvor: Politika, 27.Jun.2012, 23:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ratko Romić: Ne mogu da budem svedok saradnik
Bivši operativac Državne bezbednosti tvrdi da nije bio na mestu ubistva Ćuruvije i smatra da je bez dokaza osuđen na sedam godina zatvora zbog pokušaja atentata na Vuka Draškovića
Ratko Romić, nekadašnji radnik Državne bezbednosti, jedna je od najkontroverznijih ličnosti za čije ime se vezuju zločini iz vremena Slobodana Miloševića – pokušaj atentata na Vuka Draškovića, lidera SPO i ubistvo novinara Slavka Ćuruvije.
Kao operativac i načelnik više >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odeljenja u Resoru DB, svojevremeno je bio angažovan na kontraobaveštajnim i obaveštajnim poslovima, odnosno praćenju javnih ličnosti i evidentiranju njihovih, iz obaveštajnog ugla, zanimljivih kontakata. Prošle nedelje, osuđen je prvostepeno na sedam godina zatvora zbog pomaganja u pokušaju atentata na Vuka Draškovića u Budvi, 2000. godine, a zatvorska kazna izrečena je i njegovim kolegama Milanu Radonjiću i Stevanu Basti. Drašković je, po izricanju presude, rekao da očekuje da je ova presuda uvod u rasvetljavanje ubistva Ćuruvije.
U maniru iskusnog obaveštajca, Ratko Romić je ostao van domašaja medija tokom više od deset godina, od kada se za njegovo ime vezuju zločini iz prošlosti. Na razgovor za „Politiku”, pristao je, kako kaže, zbog neočekivane i zapanjujuće presude u slučaju „Budva”. U našu redakciju doneo je dokumentaciju, izjave svedoka i pravilnike Državne bezbednosti što, kako kaže, potvrđuje da su Basta, Radonjić i on govorili istinu i da su osuđeni bez dokaza. „Drašković je tri puta podnosio krivične prijave protiv nas i one su sva tri puta odbacivane. Kada je četvrti put podneo, bio je ministar inostranih poslova u vladi Vojislava Koštunice, a poznati su njegovi ucenjivački kapaciteti da bi tužilaštvo preuzelo prijavu u svoju nadležnost”, kaže Romić.
Sve što je radio na službenom putu u Budvi, kada je trebalo da proprati Draškovićev susret sa američkim diplomatom Nikolasom Hilom, bilo je, ponavlja Romić, po pravilima službe i u svrhe obaveštajnog rada, a ne pomaganja budućim atentatorima.
„To je bilo jasno i specijalnom tužiocu kada se sudilo za atentat u Budvi, inače nas ne bi zaboravio. Ne verujem da sam bio simpatičan tužiocu, pa me tada nije optužio. Isti dokazi postojali su onda, kao i sada. Bili smo svedoci, sve dok optužnica nije podignuta pod pritiskom Draškovića”, navodi Romić, ističući da je uveren da će u drugostepenom postupku biti doneta presuda samo na osnovu dokaza.
„Boriću se svim pravnim sredstvima. Ako se to ne dogodi, i zatvor je za ljude. Živim u Beogradu i tu ću ostati”, dodaje.
Tokom prošle sedmice jedan beogradski list objavio je informaciju da je Stevan Basta kandidat za svedoka saradnika u slučaju ubistva Ćuruvije i da je njemu poznata istina o tom događaju.
„Objavljuju se informacije bez utemeljenja. Bastu mogu da osude i na 77 godina zatvora. Znajući njega, ali i sve druge radnike Državne bezbednosti, oni nisu učestvovali u krivičnim delima i nemaju šta da priznaju. Ja sam bio 69 dana pritvoren tokom akcije ’Sablja’. Po izlasku iz pritvora tužio sam državu i dobio sam presudu za nezakonito pritvaranje. Sa mnom je kontaktirao Jovan Prijić, tadašnji specijalni tužilac i nudio mi lagodan život u inostranstvu. Ponuđen mi je status svedoka saradnika. Rekao sam: ’Životni san mi je da ništa ne radim, a da imam lagodan život. Žao mi je što nemam šta da vam ponudim da bih dobio taj status’. Moj odgovor je i danas isti”, kaže naš sagovornik.
Romiću predočavamo informacije iz pretkrivičnog postupka za atentat na Ćuruviju, prema kojima ga je jedan očevidac identifikovao kao vozača belog „golfa”, koji je viđen na mestu zločina, kao i podatak da je na osnovu baznih stanica mobilnih telefona utvrđeno njegovo prisustvo u blizini zgrade u kojoj je živeo ubijeni novinar.
„Da je to tačno, vi i ja sada ne bismo razgovarali. Da dokazi postoje, ja bih bio u pritvoru. Moj telefon sigurno nije mogao da bude lociran u blizini zločina. Znam ko je koristio beli ’golf’ tog dana. To je poznato i državnoj i javnoj bezbednosti, kao i specijalnom tužiocu. Dao sam više izjava službenicima Državne bezbednosti i tužilaštvu. Ništa ne znam ni o ubistvu Ćuruvije, a ni o počiniocima. Dva dana ranije, vratio sam se sa službenog puta van Beograda, to je bio ratni period, a na dan ubistva obavljao sam redovne obaveštajne aktivnosti”, navodi nekadašnji operativac DB-a.
Dorotea Čarnić
objavljeno: 28.06.2012.
