Izvor: B92, 09.Jun.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rasprava o zaštiti svedoka
Beograd -- Ministar pravde kaže da će radna grupa koja je uradila Zakon o zaštiti učesnika u krivičnom postupku dati mišljenje o promeni Zakona.
Specijalni tužilac za organizovani kriminal Slobodan Radovanović uputio je pre dva dana Ministarstvu pravde inicijativu za hitnu promenu Zakona, čijim bi izmenama svedoci-saradnici bili pod zaštitom države do pravosnažnog okončanja postupka, bez obzira da li su pristali na Program zaštite. To je usledilo nakon ubistva svedoka-saradnika >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Zorana Vukojevića.
"Kada se uđe u Program zaštite, država propisuje uslove i mere zaštite. Radna grupa će dati mišljenje o inicijativi Specijalnog tužilaštva, ali pravilo je svuda u svetu da se ne može ući u Program bez principa dobrovoljnosti", rekao je ministar Zoran Stojković.
"Ne možete vi nekome da promenite identitet, ili da ga premestite iz zemlje u zemlju bez njegovog pristanka, ili da izvršite plastičnu operaciju i promenu identiteta", dodao je ministar.
On je rekao i da nije tačno da u izradi Zakona nije učestvovao niko iz Specijalnog tužilaštva, pošto je u Radnoj grupi kao predstavnik Tužilaštva učestvovao zamenik tužioca Nebojša Maraš.
Važić: Ubistvo nema veze s dužinom suđenja
Predsednik okružnog suda u Beogardu Siniša Važić ponovio je da ne postoji veza između ubistva svedoka-saradnika Zorana Vukojevića Vuka i dužine suđenja za ubistvo premijera Zorana Đinđića.
Ministar policije Dragan Jočić je juče u Skupštini ponovio da je za ubistvo svedoka-saradnika stvoren ambijent, jer se suđenje odlaže i odugovlači. Važić kaže da tako nešto jednostavno ne može da stoji.
"Ljudska prava nisu teorija i filozofija"
Predstavnik Programa Ujedinjenih nacija za obnovu i razvoj (UNDP) za Srbiju Lens Klark ocenio je da je potrebno da građani Srbije steknu poverenje u sudstvo, čime će bolje koristiti pravosudne mehanizme za zaštitu ljudskih prava. Govoreći o projektu "Budi siguran u svoja prava", Klark je istakao da je obuku za primenu konvencija o ljudskim pravima prošlo oko stotinu sudija i tužilaca u Srbiji.
Ministar pravde Zoran Stojković kazao je da građani moraju da budu upoznati sa svojim pravima i organima kojima mogu da se obrate za zaštitu tih prava.
Ulogu medija u edukaciji građana istakla je predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović-Škero i dodala da i zakonodavac i sudstvo treba da učestvuju u zaštiti ljudskih prava.
Nenad Vujić iz Pravosudnog centra za stručno usavršavanje sudija i tužilaca rekao je da je potrebno razbiti predrasude da su ljudska prava teorija i filozofija. "Rezultati se već vide, pa sudije i tužioci počinju da prate standarde konvencija o ljudskim pravima", naveo je Vujić.
OEBS: Potrebne neke izmene ZKP-a
Šef Misije OEBS-a u Beogradu Hans Ola Urstad pozdravio je usvajanje novog Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), ali je zabrinut zbog toga što je zakon usvojen "na način koji je ograničio javnu raspravu" i što određene odredbe Zakonika mogu dovesti do narušavanja ljudskih prava definisanih Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.
Kako prenosi Misija OEBS-a u Beogradu, Urstad je ocenio da je ZKP "jedan od temelja javnog poretka, efikasnog suzbijanja kriminala i zaštite individualnih prava". On je pozdravio uvođenje novih institucija u Zakoniku, kao što su tužilačka istraga, sporazum o priznavanju krivice, medijacija, zaštita svedoka u toku postupka, jer one treba da dovedu do ubrzavanja postupka i efikasnije borbe protiv kriminala.
Međutim, on je upozorio da određene odredbe Zakonika mogu dovesti do narušavanja ljudskih prava definisanih Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. "Takođe, neke odredbe trebalo bi da budu preispitane kako bi se izbegla moguća različita tumačenja", naveo je Hans Ola Urstad. On, međutim, nije naveo koje odredbe treba promeniti.
Misija OEBS-a "ohrabruje korišćenje predviđenog prelaznog perioda od godinu dana pre nego što ZKP stupi na snagu zbog mogućih ispravaka u tom aktu". OEBS je takođe ponudio pomoć za organizovanje javne rasprave tokom koje bi Zakonik bio menjan.
"Usvajanje Zakonika takođe će zahtevati usklađivanje nekih drugih zakona, poput onih o organizovanom kriminalu i ratnim zločinima. Položaj javnih tužilaca takođe treba da bude regulisan na adekvatan način", naveo je Hans Ola Urstad.
