Izvor: Politika, 09.Jun.2014, 12:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raskid s policijsko-inkvizitorskim sudstvom
Sud je, u najvećoj meri, bio samo jedan deo poluge celokupnog aparata u kojoj su policija, tužilaštvo i sud na jednoj, a odbrana na drugoj strani, kaže Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda
Novi Zakonik o krivičnom postupku (ZKP) pokušaj je radikalnog raskida sa idejom o policijsko-inkvizicionom sudu koji se, na žalost, u Srbiji neguje još od 1945. godine, kaže za „Politiku” Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda u Beogradu i jedan od autora pomenutog zakonika. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Sudija je, kako kaže naš sagovornik, kod nas decenijama unazad posmatran i obučavan kao deo tužilačko-policijskog aparata.
– Iako to mnogi danas neće priznati i iako će me kolege kritikovati to je, na žalost, tako. Sud je, u najvećoj meri, bio samo jedan deo poluge celokupnog aparata u kojoj su policija, tužilaštvo i sud na jednoj, a odbrana na drugoj strani. Tu je osnovna uloga novog ZKP-a. Težnja je da se sud otrgne izvan tog policijsko-tužilačkog aparata i postavi na nezavisne osnove. Zato je promena ZKP-a bio prvi nužni korak. Bez njega, ne može da se načini sledeći, mnogo teži. A, to je da postepeno počnemo da obučavamo mlade generacije sudija da rade na potpuno drugim principima od onih po kojima su sudije do sada radile. Čitavo naše obrazovanje, i formalno i neformalno, u suštini je išlo u pravcu sudije koji gravitira ka državi, koji je zaštitnik državnog interesa i koji, ukoliko država goni neku osobu, traga za „istinom” prvenstveno tragajući za istinom o krivici. Famozno načelo „materijalne istine”, iako na prvi pogled tako ne izgleda, predstavljalo je samo ideološku osnovu takvog rezonovanja. To je veliki „lom” i to će najteže biti sprovedeno. Između ostalog, i otpori na koje nailazi ZKP najvećim delom odnose se na pomenuto pitanje. To odvajanje sudstva od ostatka državnog aparata i stvaranje istinski nezavisne institucije, u Srbiji nikada nije učinjeno – objašnjava Majić.
Tužilačka istraga, koja je u javnosti prepoznata kao najveća novina u zakonu, prema rečima našeg sagovornika, već pokazuje određene rezultate. Uz podsećanje da je koncept tužilačke istrage bio izuzetno osporavan, Majić navodi da je sasvim izvesno da vlast od njega neće odustati.
– Uglavnom su ljudi koji su kritikovali ovaj koncept, ranije negodovali i zbog uvođenja sporazuma o priznanju krivičnog dela. Danas, kada je prošlo izvesno vreme, ovo rešenje smatraju apsolutno prihvatljivim. I sklapanje sporazuma o priznanju krivičnog dela, kao i tužilačka istraga, prikazivano je kao nešto što nije primereno našoj kulturi i što nikada neće zaživeti na našim prostorima… Ispostavlja se da sada, iole ozbiljnom pravniku, ne pada na pamet da sporazum o priznanju krivičnog dela treba izbaciti iz našeg sistema. Pored toga, novi koncept, sasvim izvesno, jasnije ukazuje na sposobnosti i nesposobnosti nosilaca pravosudnih funkcija. Biće sve teže sakriti nedovoljno umeće u obavljanju tužilačkog, branilačkog pa i sudijskog posla, jer su dužnosti i odgovornosti postavljene mnogo jasnije nego do sada – kaže jedan od autora ZKP-a.
Majić objašnjava da ZKP-u, kao i svakom drugom instrumentu, da bi pokazao dobre rezultate treba dati vreme. On navodi i da se ne može očekivati da zakon ima dobre rezultate bez promene onih koji ga primenjuju i uopšte promene kulture naroda.
– Ako mi i dalje u duši budemo inkvizitori i sudije policajci, ZKP može da bude kakav god hoćete, ali ćemo ga primenjivati na pogrešan način. Ako ljudi tvrde da ih neko tuče i maltretira u policiji ili godinama drži u pritvoru u sudu, znači da to nije problem zakona, jer nijedan zakon to ne dozvoljava, nego onih koji ga primenjuju i društva koje to toleriše. Ista je situacija i sa primenom ZKP-a u sudovima. Paralelno sa izmenom ZKP-a, moramo da radimo na promeni svesti sudija. U Srbiji, kao ni bilo gde u svetu nije moguće promeniti svest preko noći – objašnjava Majić.
Iako je učestvovao u izradi odredaba zakonika, na pitanje da li neke treba menjati, naš sagovornik odgovara potvrdno:
– Smatram da bi trebalo kroz čitav postupak, ne samo prvostepeni, nego i drugostepeni, jasnije odrediti mogućnost suda da reaguje po službenoj dužnosti isključivo u korist odbrane. Međutim, bilo kakvim izmenama ZKP-a treba pristupiti promišljeno, posle ozbiljnog praćenja njegovih rezultata, a ne brzopleto na osnovu ličnih utisaka i uverenja – završava sudija Apelacionog suda.
-----------------------------------------------------------------------------
Jednak pristup, jednaka prava
Jedan od argumenata kritičara novog ZKP-a bio je i da će njegovim stupanjem na snagu pravda biti dostižna samo bogatima.
– To kada se kaže zvuči prilično atraktivno. Isto kao kada bismo rekli da se do sada utvrđivala istina, a od sada neistina. Međutim, atraktivnost ovakvih izjava, najčešće je obrnuto proporcionalna njihovoj verodostojnosti. Ako govorimo o apsolutnoj ravnopravnosti bogatih i siromašnih, naravno da toga nema. Kao što toga nema ni u jednoj drugoj oblasti. Međutim, ne govorimo o tome kada je reč o jednakosti oružja stranaka u postupku. Jednakost oružja podrazumeva da ćemo svi imati jednak pristup sudu i jednaka prava pred sudom u iznošenju svojih dokaza. Siromašan, kao i bogat čovek, mora da ima jednako pravo da se čuje pred sudom, da prezentuje svoje dokaze i da sud ceni njegove dokaze na isti način kao što radi sa onima koje je dalo tužilaštvo – objašnjava Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda i jedan od autora ZKP-a.
Miroslava Derikonjić
objavljeno: 09.06.2014.
