Izvor: Blic, 21.Mar.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radnici strepe od privatizacije firmi
KRUŠEVAC - Oko 2.700 zaposlenih u tri kruševačka preduzeća - Hemijskoj industriji „Župa", IMK „14. oktobar" i „Savremeni dom" sa popriličnom dozom straha očekuje predstojeću privatizaciju. Plaše ih loša iskustva iz prošlosti, ali i nestabilna politička situacija u Srbiji koja može da utiče na proces privatizacije.
Nakon prve neuspešne privatizacije, koja je za posledicu imala štrajk dug 300 dana i raskid ugovora sa vlasnikom, firmom „Vektra >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << M", poslovanje Hemijske industrije „Župa" je stabilizovano, ali radnici sa zebnjom očekuju novi tender koji se očekuje uskoro.
- Situacija oko nas je slična, kao i kada smo prvi put privatizovani. I tada je pala Vlada sve poslove je radila tehnička vlada i znamo šta se dogodilo. Zato se pribojavamo jer je ambijent isti a ne bi voleli da i rezultat bude isti - ističe Srđan Miletić, predsednik Samostalnog sindikata HI „Župa".
Kroz razne socijalne programe „Župu" je u poslednje dve godine napustilo oko 550 radnika, a ostalo je 580. Stari vlasnik je ostavio dugove od 13 miliona evra koji su delimično sanirani a pokrenuta je i proizvodnja u svim fabrikama. Posebno značajno je to što je pokrenuta proizvodnja hlora neophodnog vodovodima u Srbiji kako bi se izbegao uvoz robe sumnjivog kvaliteta.
- Od 1. januara 2006. godine do sada plate se redovno isplaćuju i trenutno iznose oko 17.500 dinara, ali je ostao dug starog vlasnika za četiri plate i nerešeno pitanje bolovanja i otpremnina. Pre dva meseca industriji je isključen gas zbog duga i sada rade samo fabrike kojima nije neophodan gas i u kojima radi oko 350 radnika. Preostalih 230 radnika nalazi se na plaćenom i primaju minimalac od oko 13.000 dinara - dodaje Miletić.
On kaže da se Sindikat spreman da izdrži eventualne pritiske u fazi privatizacije i da se bori za što bolje uslove za radnike.
Pre dvadesetak godina IMK „14. oktobar" je imao oko 8.500 radnika da bi pre pet godina ta brojka bila prepolovljena. Sada je ostalo manje od 2.000 radnika od čega je tek između 400 i 500 stvarno angažovano u proizvodnji.
- Sindikat je jako nezadovoljan sadašnjim stanjem zbog nedovoljne upošljenosti kapaciteta. Remontni centar nema dovoljno posla, a u isto vreme privatnici koji rade programe „14. oktobra" bez zastoja. Nema ni serijskog programa jer nema narudžbina jer preduzeća za puteve iz naše zemlje kupuju mašine od stranaca. Ni država nije dovoljno zainteresovana za ovakav sistem, iako on ima jaku tehnološku osnovu i program kakav nema niko na Balkanu - tvrdi Ljubiša Velimirović, predsednik Sindikata IMK „14. oktobar".
Porsečna plata zaposlenih u IMK „14. oktobar" je oko 20.000 dinara, a oni koji rade prekovremeno u Procesnoj opremi, Fabrici šasija, Livnici i Kovačnici mogu da zarade i do 30.000 dinara. Međutim, radnici su nezadovoljni jer su plate u periodu od januara do decembra u proseku povećane za 1.567 dinara i nisu pratile inflaciju i povećanje troškova života.
- Direktori imaju plate na nivou direktora javnih preduzeća, od 85.000 do 140.000 dinara, dok je na drugoj strani svaka isplata radnicima sve problematičnija, rasteže se na nekoliko dana i time se stvara nervoza kod radnika - kažu zaposleni u „14. oktobru".
Najveće interesovanje za kupovinu industrije u celini za sada je iskazala rumunska „Tender grupa" koja je već otkupila deo zemljišta „14. oktobra" za izgradnju fabrike lekova.
- Razgovarali smo sa predsednikom rumunske kompanije i on je iskazao ozbiljne namere. Nemamo utisak da su neki veliki proizvođači građevinske opreme, ali kažu da su kupili sličnu fabriku u Rumuniji sa 1.000 radnika, a sada ima 1.300 zaposlenih. U svakom slučaju, sa novim vlasnikom ćemo pregovarati o socijalnom programu a naš stav će zavisiti od toga koliko investicija ponudi. Prioritet će nam biti ljudi koji ostaju u fabrici - dodaje Velimirović.
Kroz nekoliko socijalnih programa, koje je finansirala država, DIP „Savremeni dom" je smanjio broj zaposlenih sa 700 na sadašnjih 116. Plate su male, od 10.000 do 15.000 dinara, ali su u poslednjih nekoliko meseci redovne. Fabrika nameštaja radi smanjenim kapacitetom dok impregnacija ima zadovoljavajući obim posla. Nezvanično, za ovu firmu ima interesenata iz Grčke, Holandije i Italije. Njima je interesantan program „Savremenog doma", pre svega pragovi za železnicu, ali i atraktivna lokacija koja se prostire na 36 hektara.
Po rečima Radisava Stevanovića, predsednika sindikata „Savremenog doma", kakva će biti sudbina preostalih radnika i fabrike zavisi od Agencije za privatizaciju, ali su radnici spremni na sve varijante samo da izbegnu stečaj. Zbog malog broja zaposlenih i velikog placa smatraju da će relativno lako naći kupca.
Anketa: Šta očekuju radnici?
NEBOJŠA ŽIVANOVIĆ, HI „Župa"
Ne bi bilo dobro da i ova privatizacija završi kao ona prva. Ako ponovo dođe neko kao Josifova „Župa", može da stavi katanac na vrata. Jedino što želimo to je ozbiljan vlasnik koji će obezbediti posao i redovne plate.
MILANKA PAVLOVIĆ, HI „Župa"
Plaši nas situacija u zemlji i mogućnost da se ponovi greška iz 2004. godine. Nadam se da će Agencija za privatizaciju da bude obazrivija i da ima više volje da nas proda kako treba kako bi mogli normalno da radimo.
ŽIVOMIR MILADINOVIĆ, IMK „14. oktobar"
Radnici se plaše otpuštanja, naročito režijsko osoblje, jer će majstori iz proizvodnje uvek da nađu posao. Ko ima posla, može da zaradi i do 30.000 dinara. Mislim da je privatizacija mnogo bolje rešenje od stečaja.
DRAGAN VASIĆ, IMK „14. oktobar"
Ovakvo stanje je neodrživo. Upošljenost je slaba a ljudi žele samo da rade i zarade. Očekujem da novi vlasnik, pre svega, obezbedi posao i plate adekvatne količini posla. Neki su još uvek uljuljkani ali će to morati da se promeni.
SNEŽANA VESIĆ, DIP „Savremeni dom"
Većina ljudi koja je ostala u fabrici ima više od 40 godina radnog staža, tako da nas rad ne plaši. Očekujem da budući vlasnik zadrži delatnost i obezbedi dovoljno posla za nas koji smo ostali do kraja u firmi.
RADMILA TENJOVIĆ, DIP „Savremeni dom"
Biće dobro ukoliko ne bude otpuštanja radnika, mada nas je i ovako ostalo malo. Svi koji su ostali u preduzeću žele da rade u svojoj delatnosti i verujemo da će tako i biti. Da se ne nadamo, ne bi ostali.
