Izvor: Blic, 19.Jan.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radnici očekuju više posla i para
PRIBOJ - Nekada se govorilo da su Priboj i FAP jedno, pa ako ste nekome hteli da objasnite odakle ste, dovoljno je bilo da kažete ime fabrike kamiona. Danas, nažalost, polako odumiru i nekadašnji industrijski ponos Jugoslavije i grad Priboj.
Kada je prošle jeseni među radnike naše najveće fabrike kamiona stigla najava da se za njihovu firmu ozbiljno interesuje češka „Tatra", obradovali su se i svi Pribojci, verujući da bi se mogla vratiti stara dobra >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vremena kada je sa fabričkih traka godišnje silazilo nekoliko hiljada vozila i kada su FAP-ovi kamioni sa znakom „Mercedesa" krstarili širom sveta.
Međutim, Komisija za prodaju kapitala Fabrike automobila u Priboju javni tender proglasila je neuspelim, pošto nije pristigla nijedna ponuda. Agencija za privatizaciju u više navrata je produžavala rok, a Česi su odustali bez obrazloženja. Najverovatnije zbog različitosti u tehnologiji izrade vozila.
U ovoj godini mora se odlučiti o sudbini fabrike, a njen direktor mr Mirko Stojović kaže da je za kupovinu FAP-a zainteresovano sedam firmi, odnosno konzorcijuma poslovnih ljudi i investitora. Neke su iz Evrope, neke iz Azije, bave se investicionim ulaganjima ili prometom vozila, a među njima je i jedna kompanija za proizvodnju saobraćajnih sredstava.
- Njihovi predstavnici će uskoro obići pogone i nastojimo da se posle razgovora sa konsultantskom kućom i u Agenciji za privatizaciju i izjašnjavanja o većem stepenu pouzdanosti za kupovinu raspiše tender pod uslovima kao u prvom - kaže Stojović i dodaje da su o svemu upoznati resorni ministri u Vladi Srbije i da bi potpredsednik Božidar Đelić trebalo da se aktivno uključi u razgovore. To praktično znači da bi se FAP ponovo nudio u paketu: matična fabrika sa 1.500 radnika i četiri zavisna preduzeća sa oko 550 zaposlenih, a kupac bi bio obavezan da za pet godina investira 12 miliona evra.
Toliko je danas zaposlenih, a tokom osamdesetih godina u FAP-u je radilo preko 6.000 radnika, fabrika je bila cenjena i u evropskim okvirima, s obzirom na to da su Pribojci imali pravo na licencu „Mercedesa". Međutim, godine inflacije, međunarodne izolacije, ratnih sukoba, tranzicije... učinile su svoje.
Prodaja kamiona u prošloj godini bila je nešto veća nego 2006. godine, ali ni približno zadovoljavajuća, čemu doprinosi i nekontrolisan uvoz kamiona. Stojović upozorava da je od ukupno prodatih vozila u Srbiji, preko 90 odsto uvezeno, a dobar deo bi mogao da se radi u FAP-u, doduše, pojedine budžetske firme opredelile su se za kamione iz Priboja, poput „Beograd-puta" kome je nedavno isporučen veći broj kamiona.
Trenutno se u pribojskom FAP-u rade delovi za jednu italijansku firmu, a za nekadašnjeg partnera - nemački „Mercedes", urađeni su uzorci pojedinih ozicija. Pominje se i ugovor o proizvodnji čak 650 autobusa za jednu afričku zemlju, ali se proverava bonitet naručioca, pa se o poslu vrednom 78 miliona evra još uvek zvanično ne govori.
U FAP-u veruju da se i ovim otvaraju vrata za veće poslove, ali i za stvaranje poverenja kod inostranih fabrika, pre svega u zapadnoj Evropi. Kamiondžije, ipak, sa iščekivanjem očekuju drugi tender za prodaju i nadaju se dobroj privatizaciji.
ANKETA: Šta očekujete od privatizacije FAP-a?
VITOMIR NIKAČEVIĆ
Živimo za dan da se u našoj fabrici ponovo radi kao nekada. Imamo dobre majstore, potrebne kapacitete. Zašto i sada ne bismo radili kao u vreme kada su u „Mercedesu" bili prezadovoljni sa nama.
DOBRINKO VIDAKOVIĆ
Naša vozila su pouzdana u eksploataciji jer se u njih ugrađuju motori i menjači poznatih proizvođača. Zato verujem da će sve biti dobro, a mi smo spremni da radimo koliko god bude potrebno.
MILOJE MOJIĆEVIĆ
Nadam se da bi nas mogla kupiti neka od fabrika sa Dalekog istoka pre nego neko iz Evrope. Jedino se bojim da se privatizacija FAP-a ne bude odvijala kroz stečaj, što bi za nas bilo katastrofalno.
OLGICA ZAKOVIĆ
Cela pribojska opština zavisi od sudbine FAP-a. Svi su ovde zainteresovani za privatizaciju, za to hoćemo li opstati. I danas kad primimo platu oseti se u svim radnjama, a možete misliti kako je bilo nekad.
.jpg)
