Izvor: Blic, 07.Jun.2011, 13:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rad policije niko ne kontroliše
BEOGRAD - Mada se poslednjih pet godina stvaraju uslovi da građani Srbije, odnosno njihovi izabrani predstavnici uspostave kontrolu nad policijom, analiza koju je sproveo Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) pokazao je da u ovom trenutku to važi samo na papiru, dok je u praksi situacija prilično drugačija.
Kako za "Blic” kaže Predrag Petrović, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, usvojene pravne norme omogućile su da se unutar policije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uspostavi unutrašnja kontrola koja odgovara nadležnom ministru, kao i da se osnuju brojna nadzorna tela.
- Ti organi mogu da pristupaju dokumentaciji, uzimaju izjave od zaposlenih, oštećenih građana i svedoka, ali i da imaju uvid u službene prostorije policije. Između ostalog, zakoni su predvideli i postojanje budžetske inspekcije i nezavisne interne budžetske revizije - ističe Petrović.
Međutim, praćenje rada unutrašnje kontrole, budžetske inspekcije i funkcionisanja policije pokazalo je da se ovlašćenja koja pružaju zakoni ne koriste u potpunosti, pa građani Srbije ne mogu da kažu kako zaista policija radi za njih.
Nedavno istraživanje koje je sproveo CESID pokazalo je da se više od 61 odsto građana Srbije oseća bezbedno u svojoj zemlji, ali da čak 65 odsto smatra da nijedan državni organ ne doprinosi takvom stanju. Od 1.200 ispitanika samo 19,9 odsto građana taj osećaj sigurnosti ima zbog rada policije.
Štaviše, čak 40 odsto stanovnika Srbije ne želi da se obraća policiji zbog straha i nepoverenja u ovaj državni organ.
Predrag Petrović je ovakav stav građana objasnio činjenicom da građani ne vide konkretne rezultate onih koji kontrolišu rad policije i dodao da je funkcionisanje unutrašnje kontrole otežano i nedostatkom resursa.
Pozitivni rezultati
Sektor unutrašnje kontrole policije od 2006. do danas primio je više od 13.000 žalbi, od kojih je proverio 12.527. Od toga su protiv 999 osoba podnete krivične prijave, i to 643 protiv policijskih službenika i 356 protiv onih koji nisu u radnom odnosu u MUP-u.
- Za efikasan rad unutrašnje kontrole najveću prepreku predstavlja manjak prostorija. Građanin koji želi da podnese prijavu na nepravilan rad policije mora da uđe u istu zgradu gde je fizički maltretiran i da se sretne sa onim ljudima koji su kršili njegova ljudska prava - kaže Petrović i dodaje da već postoje ideje da se, na primer, u regionalnim centrima policijskih uprava "prostorije unutrašnje kontrole fizički izdvoje”.
Prema podacima koje je BCBP sakupio u poslednje dve godine, pokazalo se da sektor unutrašnje kontrole policije ima manjak zaposlenih, kao i da se u nekim slučajevima preklapaju nadležnosti. To se najbolje videlo u slučaju nedavnog prisluškivanja kada su mediji kao aktere naveli Bratislava Dikića, komandanta Žandarmerije, kao i Rodoljuba Milovića, načelnika Uprave kriminalističke policije.
Ova afera pokazala je slabost sa aspekta "ko nadzire nadzirače”.
- Prema predviđenoj sistematizaciji radnih mesta, u sektoru unutrašnje kontrole radi svega 67 odsto od neophodnog broja za efikasno funkcionisanje, odnosno nedostaje barem još jedna trećina inspektora kako bi se uspostavila kvalitetna kontrola. Osim toga, nedostatak predstavlja i postojanje više organa u okviru policije koji su nadležni da vrše kontrolu. Recimo, sektor unutrašnje kontrole policije ne nadzire zakonitost trošenja budžeta, već to radi sektor interne kontrole, dok u Žandarmeriji postoji posebno odeljenje koje je nadležno za kontrolu zakonitosti - kaže Petrović i podseća da u slučaju prisluškivanja u Žandarmeriji unutrašnja kontrola "nije po automatizmu reagovala, već je bilo potrebno dva dana da se formira komisija za ispitivanje slučaja, što je ostavilo dovoljno vremena da se uklone eventualni dokazi”.
- Ovaj slučaj je otvorio pitanje da li postoje nedodirljivi u okviru policije, odnosno da li oni koji su na višoj hijerarhijskoj lestvici u okviru MUP-a i policije mogu da budu podvrgnuti efikasnoj i delotvornoj kontroli, što ovaj slučaj nije pokazao - ističe Petrović, koji veruje da bi jedno od mogućih rešenja za ovaj problem bilo aktivnije angažovanje ministra policije, koji ima diskreciono pravo da određuje nadležnosti sektora unutrašnje kontrole.
Dve godine nisu proveravane finansije
Prema podacima do kojih su došli u Beogradskom centru za bezbedonosnu politiku, Ministarstvo finansija već dve godine nije kontrolisalo kako Ministarstvo unutrašnjih poslova troši novac, a što je veoma bitno sa aspekta kontrola rada organa reda.
- Na papiru je sve u redu jer postoji budžetska inspekcija Ministarstva finansija koja ima dovoljno ovlašćenja da pregleda sva dokumenta, proveri prostorije i obustavi prenos budžetskih sredstava. Međutim, od 2008. finansije MUP-a nisu kontrolisane - navodi Petrović i naglašava da bi Odbor za odbranu i bezbednost ili Odbor za finansije srpskog parlamenta mogli da se zainteresuju kako se troše sredstva policije, ali da bi najbolje bilo da Ministarstvo finansija uspostavi praksu redovne kontrole.
Povezane vesti: Oteto sedam estonskih turista u Libanu Policija sprečila incident pripadnika islamskih zajednica
