Izvor: BKTV News, 29.Maj.2012, 20:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putopis kroz srpski Kosmet (1)
Ljudi koji ne žive na KiM, stalno pokušavaju da zamisle kako je to živeti pod okupacijom, ali na najlepšoj zemlji na svetu! Pitaju se kako izdržavamo, neki nas žale, neki nam zavide, ali očito niko ne shvata...
Živeti na KiM se razlikuje od mesta do mesta i svaki deo ima neke svoje prednosti i neke svoje probleme.
Ljudima iz Štrpca možda manjka vode, kao narodu na severu Kosmeta. Ljude iz Gnjilanskog kraja možda ne napada horda Šiptara kao sever Kosmeta, ali to nikako ne >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << govori da je njima u nečemu lakše.
Možda je na severu Kosmeta najveća muka slab kulturni život, a možda u drugim delovima pokrajine on i ne postoji.
U severnoj Mitrovici na primer, potpuno je normalno da odete kod prijatelja na kafu, a da ga pre toga pitate da li on ima vode, pošto je vama isključena. Onda u kesicu spakujete peškire, šampone, veš i odete i na tuširanje. Toga u ostalim krajevima nema.
U Orahovcu kada nema struje, svi izađu pa šetaju pored vinograda i stazici dugoj pola kilometara. Staza, iako okružena zelenilom, puna je depresije i istih lica, pa se može uporediti sa zatvorskom stazom za šetanje u krug.
Tamo se često organizuju mobe, samo što ih naravno tako ne zovu. U Orahovcu se sve inače drugačije zove i vrlo su teško razumljivi nekom ko nije sa Kosmeta. Orahovčani imaju razne specijalitete po kojima su poznati: vino, koje sami prave vekovima, zatim juvke, vrstu testenine koje domaćice same mese i suše ih na krovovima kuća. Tu su i razne vrste ajvara, a jaja se šaraju na stari način, šarama koje su doputovale iz davnih vekova. Orahovčani leče depresiju vinom, smehom i ogovaranjem.
Gnjilanci vole svoj bunt i način kako odgovaraju na šiptarsku okupaciju. U Pasjanu, selu 7 kilometara udaljenom od centra Gnjilana, svi će vam ispričati čuvenu priču o Pećkom Pivu. Naime, Šiptar koji je pivom snabdevao ovo veliko mesto, prodavao je svako pivo sem Pećkog. Jednom se zapitao što je to tako, a Pasjanci su mu mudro odgovorili da oni ne umeju da čitaju šiptarski naziv, već samo srpski i rado bi ga kupovali da im je nalepnica na srpskom. Gledaoo Šiptar i mislio se, veliko selo, fina para, pa je sredio da za Pasjane piše na srpskom jeziku.
Priredio: Aleksa Jovašeević
Izvor: Glas Kosova i Metohije
Tweet
.jpg)
