Izvor: Blic, 10.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putevi krcati crnim tačkama
Ibarska magistrala je jedan od najopasnijih pravaca u Srbiji, sa najviše rizičnih deonica, ocenjuje profesor Milan Vujanić sa Saobraćajnog fakulteta u Beogradu. Prema statističkim podacima, na 14 rizičnih deonica ove saobraćajnice godišnje pogine između 450 i 500 ljudi, a najugroženijim delom smatra se obilaznica oko Čačka.
Kritične deonice
- Vozači u Srbiji su najugroženiji na Ibarskoj magistrali, koja godinama nosi neslavnu titulu „puta smrti". >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Sam broj udesa nije toliko veliki, koliko su posledice teške. Jer skoro u svakom sudaru život izgube najmanje dve osobe u potpuno smrskanim automobilima. Osim brzine, nepropisnog preticanja i neustupanja prava prvenstva, problematične su i same karakteristike magistrale - kaže za „Blic" profesor Vujanić.
Prebrza vožnja
Na delu od Orlovače do Rušnja. Sklonost vozača ka prebrzoj vožnji najčešći je uzrok sudara, a dodatne probleme stvaraju i trake razdvoje duplom neisprekidanom linijom.
Zbog neuređenosti saobraćajnih tokova i mnogo teretnih vozila u rizične deonice spada i deo od Crnjana do Šopića, ali i od Meljaka do Stepojevca, gde nema ni obeleženih pešačkih prelaza.
Crni bilans
- Za prvih sedam meseci na ove tri tačke imali smo devet nesreća sa 13 poginulih, od kojih su petoro bili vozači, petoro putnici i troje pešaci. Od toga je šest ljudi izgubilo život na deonici od Orlovače do Rušnja - kaže za „Blic" Nedeljko Munjas, zamenik načelnika Uprave saobraćajne policije Beograda, koja reguliše saobraćaj na Ibarskoj magistrali do Lazarevca.
Kod mesta Ćelije vozači najčešće ne ustupaju pravo prvenstva prolaza, a u Ljigu semafore ne poštuju ni pešaci. Kod mesta Gukoš opasnost predstavljaju česti odroni, dok u tunel Štavica vozači ulaze ne paleći ni žmigavce ni štop svetla.
U podnožju Rudnika, kod Brezovice, vozači najčešće „daju po gasu" i upuste u preticanje kolona.
Deo Ibarske kod Pristonice uvršten je u rizične deonice samo zahvaljujući prebrzoj vožnji, a put vozače dalje vodi na obilaznicu oko Čačka, najrizičniji deo Ibarske magistrale ukršten sa puno gradskih puteva.
- Samo do avgusta ove godine u sudarima u Moravičkom okrugu je poginulo šest osoba, dok su 52 povređene. Do nesreća je dolazilo zbog neprilagođene brzine, preticanja i neustupanja prvenstva prolaza, a najteži sudari dogodili su se od početka sezone godišnjih odmora - kaže Dragoslav Krdžić, načelnika saobraćajne policije za Moravički okrug.
Neuređeni priključni putevi
Na putu ka Kraljevu, Raškoj i Novom Pazaru slede još tri deonice sa velikim znakom upozorenja . Od Kraljeva do Bogutovca automobili prolaze i kroz naseljeno mesto Konarevo, gde rizik povećavaju i neuređeni priključni putevi koji se ukrštaju sa Ibarskom magistralom.
- U prvoj polovini desilo se 160 saobraćajnih nesreća i nezgoda u kojima je poginulo osam osoba, dok su 53 lakše i teže povređene - kaže Radovan Čurlić, načelnik Odeljenja saobraćajne policije u Kraljevu.
Saobraćajna policija savetuje sporiju vožnju i na deonici Biljanovac-Batnik, na putu ka Raškoj, ali i na ulazu i izlazu iz Novog Pazara, odnosno delu Ibarske magistrale od Krsovca do mosta Bajevica.
Upozorenje policije
Koncentraciju i oprez zamenik načelnika Uprave saobraćajne policije Srbije preporučuju i onima koji po isključenju sa Ibarske magistrale nastavljaju od Čačka ka Prijepolju, što je takođe rizičan putni pravac. Najopasnija mesta su duž Ovčarsko-kablarske klisure, obilaznica oko Požege, Sevojno, deo ispred Čajetine, kod jezera Kokin brod, kanjon Lima od Brodareva do Gostuna.
Na sat prođe 22.000 vozila
Ibarska magistrala je posle autoputa najprometnija saobraćajnica u Srbiji. Procenjuje se da frekvencija saobraćaja na pojedinim delovima magistrale iznosi i 22.000 vozila na sat. Ogromne kolone sa automobilima, teretnim vozilima i poljoprivrednim mašinama počinju odmah na izlazu iz Beograda.
.jpg)
