Izvor: Blic, 11.Apr.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Puno preduslova za suđenja u Jugoslaviji
Puno preduslova za suđenja u Jugoslaviji
BEOGRAD - Odluka Okružnog javnog tužilaštva u Prokuplju da Sašu Cvjetana i Dejana Demirovića optuži za ratne zločine nad civilnim stanovništvom trebalo bi da bude test provere spremnosti i sposobnosti domaćeg pravosuđa da se bavi ovom vrstom krivičnih dela, smatraju stručnjaci za krivično pravo.
- Naši sudovi mogu da sude za sva krivična dela, uključujući i ratne zločine, uz uslov da na visini tog zadatka >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << budu i tužilaštvo i policija. Spremni smo i za slučajeve kojima se bavi Haški tribunal - tvrdi sudija Aleksandar Ranković, rukovodilac Krivičnog odeljenja Vrhovnog suda Srbije. Dr Biljana Kovačević-Vučo, predsednica JUKOM-a, smatra, međutim, da je još rano govoriti o spremnosti naših pravosudnih organa i pre je sklona oceni da ove institucije još nisu zrele da se prihvate takvog posla.
- Dobro je što je u Prokuplju pokrenut postupak, ali moramo da imamo u vidu da živimo u ideološki zatrovanoj sredini i atmosferi koja u ime srpstva i tradicije negira svaku vezu sa ratnim zločinima. Iskreno se plašim da će sudovi biti pod velikim pritiskom javnosti i da taj pritisak neće izdržati. Zato aktuelna vlast mora da stvori uslove u kojima će sudije i tužioci raditi bez straha. Inače, ako prvo suđenje za ratne zločine ne bude dobro pripremljeno i vođeno, efekat bi za nas mogao da bude gori nego da postupak nije ni pokrenut - upozorava predsednica JUKOM-a.
Član Upravnog odbora Advokatske komore Srbije Dragoslav Nedić kaže da je trebalo ranije da se krene sa ovakvim slučajevima.
- Ni organizaciono, ni kadrovski, naše pravosuđe nije spremno da se nosi sa komplikovanijim slučajevima ratnih zločina. Formalno-pravno gledano, prokupački predmet je jednostavniji u odnosu na one u kojima će se, na primer, postaviti pitanje komandne odgovornosti ili uloge vojnih, policijskih i paravojnih organizacija - iznosi Nedić. Predrag Dejanović, pomoćnik republičkog ministra pravde za pravosuđe i upravu, ističe da se naše pravosuđe nalazi u fazi sistemskih promena i da nema iskustva sa suđenjima za ovu vrstu krivičnih dela.
- U poslednjih godinu dana organizovali smo seminare na kojima su se nosioci pravosudnih funkcija upoznavali sa novim institutima međunarodnog krivičnog prava, kao i sa postupcima koji se vode pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu. Cilj ovih seminara je bio da se naše sudije i tužioci pripreme za postupke koji se odnose na kršenje međunarodnog humanitarnog prava - kaže Dejanović.
Pomoćnik republičkog ministra pravde dodaje da ova vrsta procesa iziskuje i velike materijalne izdatke, kao i obavezu države da učesnicima postupka garantuje i pruži sigurnost.
- Zaista je pitanje da li su mere obezbeđenja koje postoje u domaćim kućama pravde adekvatne za takve procese i može li se, na primer, nekom svedoku pružati svakodnevna zaštita. Biće to veliki troškovi, ali verujem da će naše pravosuđe biti spremno da preuzme i ovu vrstu odgovornosti - kaže Dejanović. M. I. Hag određuje mesto
BEČ (Srna) - Reagujući na Predlog zakona o saradnji s Haškim tribunalom, Matijas Helman, predstavnik Tribunala u Beogradu, izjavio je za 'Prese' da samo Haški sud može da odluči kada i gde bi trebalo suditi osumnjičenima za ratne zločine. Helman je naveo da je do sada Tribunal javno optužio 30 lica, a protiv još nekoliko postoje tajne optužnice i precizirao je da se u SRJ nalazi 'oko 20 lica za kojima se traga'. Prvi proces bio u Šapcu
ŠABAC (Beta) - Vršilac dužnosti predsednika Okružnog suda u Šapcu Vladimir Bajić saopštio je da su optužnice za ratne zločine u našoj zemlji prvi put podignute u Šapcu i da je presuda izrečena 8. jula 1996. godine.
Bajić je predsedavao Veću petorice Okružnog suda koje je nakon dve godine suđenja izreklo presudu od deset godina zatvora Dušku Vukoviću iz Umke kod Obrenovca zbog ubistva 16 Muslimana u selu Čelopek kod Zvornika i zbog silovanja jedne Muslimanke u selu Radalj tokom 1992. godine. Prema rečima Bajića, suđenje su pratila 'dva reda kamermana i tri reda fotoreportera i novinara', a jedino RTS nije izveštavao o toku suđenja.
- Naš glavni problem tada je bio dokazni postupak jer su svedoci bili nedostupni, pa je presuda doneta na osnovu pismenih izjava i izvedenih dokaza - rekao je Bajić.
