Izvor: Blic, 08.Jun.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvo sami da sudimo zločincima
Prvo sami da sudimo zločincima
BANJALUKA - Pitanje saradnje sa Haškim tribunalom je vrlo osetljivo, nova vlada najavljuje taj zakon, ali je vrlo teško predvideti kada će on ući u skupštinsku proceduru. Radi se o krupnom političkom pitanju i očekujem da neće biti usvojen pre jeseni - kaže za 'Blic' banjalučki advokat Krstan Simić, odgovarajući na pitanje kada će RS doneti zakon o saradnji s Haškim tribunalom.
Simić, koji je i predsednik poslaničkog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kluba opozicionog SNSD, kaže da će se njegova stranka prilikom donošenja zakona ponašati kao konstruktivna opozicija koja će dati političku podršku ovom projektu, koja može biti uskraćena jedino ako budu ugroženi vitalni interesi RS ili element pravde.
Zašto ovaj zakon nije do sada donet?
- Možemo postaviti pitanje zašto vlada Mladena Ivanića odugovlači. Vlada Milorada Dodika je imala jako nekonstruktivnu opoziciju koja je donošenje toga zakona stavljala u službu dnevne politike. Tačnije, svako pominjanje ovog zakona je nazivano nacionalnom izdajom. Za donošenje ovog zakona je neophodna stabilna politička situacija, a mislim da su sada sazreli uslovi za njegovo donošenje. Međutim, očigledno je da Vlada nema hrabrosti da ovo pitanje privede kraju. Da li se promenilo nešto bitno što omogućava donošenje ovoga zakona?
- To je svakako promena političke situacije u Srbiji koja je omogućila da se o ovom zakonu može razmišljati na razumniji način. Portparol Tribunala Florans Artman je izjavila da se preostalih 38 optuženih nalaze u SRJ i RS, pa i Karadžić i Mladić?
- Opozicija nema ni policiju ni državnu bezbednost, pa prema tome, ne može imati ni podatke gde se ti ljudi nalaze. Međutim, smatram da ako najviši funkcineri raspolažu dokazima da ti ljudi ne borave u RS, onda bi ih trebalo predočiti, jer ne smemo da dozvolimo da neko javno izjavi da predsednik RS ili nadležni ministar laže. Nama se to može vratiti kao bumerang i dovesti u pitanje RS kao državotvorni entitet. Artman je rekla da postoji 12 tajnih optužnica. Šta mislite o njima?
- Tajne optužnice nisu primerene radu međunarodnog suda. Međutim, teško je braniti pozicije Međunarodnog krivičnog suda u pogledu optužnica koje su pod pečatom, ako vi nemate esencijalni vid saradnje s njima, što podrazumeva hapšenje i izručenje onih na listi javno optuženih. Tajne optužnice će nestati kada RS iskaže stvarnu i realnu spremnost da hapsi lica sa javnih optužnica i isporučuje ih Hagu. Ja sam se još 1996. zalagao za donošenje zakona o saradnji sa Haškim tribunalom ne zbog toga što bi on doneo neka suštinska rešenja, već iz prostoga razloga da institucije RS dobiju politički alibi da rade ono što moraju. Saradnja s Haškim tribunalom je ispunjavanje želja Tribunala bez obzira koliko to neko želeo da shvati ili ne. Kakvo je vaše mišljenje o zajedničkom suđenju Biljani Plavšić i Momčilu Krajišniku?
- Zajedničko suđenje je potpuno opravdano i ono neće štetiti ni jednom ni drugom. Ja sam zabrinut što Tužilaštvo nije spremno za početak suđenja i odugovlači s njegovim početkom. To je, uopšte, ozbiljna primedba - Tužilaštvo ne radi racionalno i često dovodi u zabludu optužene. Što se tiče odbrane, njoj je zaista potrebno određeno vreme da pripremi odbranu, a u slučaju Plavšićeve i Krajišnika mislim da je optimalno vreme kraj januara 2002. godine. Ako Tužilaštvo tada ne bude bilo spremno, onda bi na slobodu trebalo pustiti i Plavšićevu i Krajišnika. Da li verujete da će saradnja RS s Tribunalom, nakon donošenja zakona, biti uspešna, i da li očekujete da će institucije RS iskreno sarađivati, a građani podržati tu saradnju?
- Odgovor na ovo pitanje zavisi od klime koja će se stvoriti u Skupštini prilikom donošenja zakona. Opet, mi smo i danas u situaciji da je rad Tribunala dobrim delom nepoznat javnosti, kao i mnoge činjenice o zločinima koji su se dogodile na sve tri strane i koje se kriju od naroda. Mislim da treba stvoriti pripremu da ljudi shvate da je to neminovnost, da je to interes pravde. Jer, ako ljude pitate da li treba goniti nekog ko je počinio zločin, oni će reći da treba. Tu ne sme da bude mnogo dnevne politike i treba stvoriti političko jedinstvo da je to neophodno i korisno, a da ljudi shvate da će zakon dati rezultate. Ja uporno tvrdim da će Tribunal nestati onoga momenta kada budemo spoznali da sami moramo da sudimo ljudima koji su počinili zločine. To je teško, ali je to jedan od ciljeva nezavisnog, slobodnog i profesionalnog sudstva. S o bzirom da nema zakona, možemo da postavimo pitanje ko će sledeći biti uhapšen?
- Ne. Ja sam bio neposredno prisutan i uverio se da ni sam predsednik Haškog tribunala Klod Žorda ne zna ko se nalazi na tajnim optužnicama, a pogotovo novinari koji s tim manipulišu. Naravno, uvek se može pretpostavljati ko bi mogao da bude sledeći, jer se ti ljudi pojavljuju u dokumentima i izjavama svedoka. Ali ko je stvarno sledeći, to niko osim tužioca ne zna. Često boravite u Hagu. Kako se Srbin tamo oseća?
- U Tribunal sam ulazio na početku njegovog rada kada je imao tri prostorije i ulazim danas kada ima 1.200 do 1.300 zaposlenih. Nemam nikakvih ličnih primedaba. Naprotiv, personal, sudije, tužioci nas uvažavaju. Mi smo strana u postupku kakva bismo želeli da budemo i u domaćem pravosuđu. Mi smo ravnopravni kao Srbi branioci isto kao i ostali. Milan Ljepojević U septembru tri suđenja
HAG (Srna) - Haški tribunal juče je saopštio da će 10. septembra početi tri nova suđenja četvorici optuženih za etničko čišćenje Bosanskog Šamca - Mitru Vasiljeviću, optuženom za zločine u Višegradu, te optuženima za zločine u Mostaru Mladenu Naletiliću Tuti i Vinku Martinoviću Šteli.
Vasiljević je zajedno sa Milanom i Sredojem Lukićem, koji su u begu, optužen za ratne i zločine protiv čovečnosti počinjene od maja 1992. do oktobra 1994. godine nad Muslimanima u Višegradu.
