Izvor: Blic, 29.Maj.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Protiv Peranovića prijava zbog mučenja
Protiv Branislava Peranovića podneta je krivična prijava kojom se ovaj protojerej, bivši upravnik duhovno-rehabilitacionog centra za bolesti zavisnosti "Crna Reka”, tereti za zlostavljanje i mučenje. Krivična prijava podneta je na osnovu video snimka objavljenog u ponedeljak na kome se vidi kako Peranović, obučen u mantiju besomučno ašovom udara jednog štićenika centra, saznaje "Blic”.
Snimak je načinjen pre pet godina, a mladić čije je batinanje snimljeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << danas bi trebalo da bude saslušan u policiji u Novom Pazaru, koja vodi istragu slučaja.
- Žrtva je mladić S. J. i rodom je iz Loznice. S njim će danas biti objavljen informativni razgovor - kaže za "Blic” izvor iz vrha MUP Srbije.
On navodi i da je novopazarska policija podnela krivičnu prijavu i protiv batinaša sa prvog snimka, koji je u javnosti emitovan prošle srede.
- Radi se o Nemanji Radosavljević, zvanom Keba, iz Lazerevca, protiv koga je krivična prijava podneta zbog nasilničkog ponašanja - kaže naš izvor.
Po nalogu tužioca iz Tutina, obe prijave podnete su u redovnom postupku, što znači da ni Peranović ni Radosavljević neće biti uhapšeni već će se protiv njih istraga voditi sa slobode. U novopazarskoj policiji juče je ceo dan trajalo saslušanje nekoliko osoba iz Centra "Crna Reka”, među kojima je bio i Peranović.
- Razgovarano je sa nekoliko osoba, o onima koji su tukli, ali i štićenicima koji treba da svedoče o torturi u centru, a za koju je javnost saznala tek po objavljivanju šokantnih snimaka - kaže izvor "Blica”.
Policiji, međutim, dešavanja u rehabilitacionom centru očito nisu bila nepoznata. Ministar Ivica Dačić juče je izjavio da policija već treću godinu ukazuje na dešavanja u Crnoj Reci i da se Policijska uprava u Novom Pazaru obraćala tužilaštvu, ali da oni nisu pronašli nikakav osnov za pokretanje istrage.
- Od 2006. godine policija ukazuje na ovakve slučajeve i dva puta se obraćala sa zahtevom za istražne radnje ali pravosudni organi nisu ocenili da ima osnova za gonjenje - rekao je ministar Dačić. On je naveo da će policija nastaviti da istražuje ovaj slučaj, kao i finansije centra u Crnoj Reci.
- Sledeći korak je finansijska istraga jer postoje saznanja da je ovaj centar dobijao puno novca od donacija i roditelja štićenika, kao i da je deo para odlazio na Peranovićev privatni račun - kaže naš izvor.
Ministarka pravde Snežana Malović juče je rekla da očekuje da će se rasvetliti okolnosti u vezi sa događajima u Centru "Crna Reka” i najavila da će o ovom slučaju biti reči i na sednici Vlade Srbije.
Centar u Crnoj Reci nije jedini u kome Peranović, ispod ikona primenjuje brutalne mere za odvikavanje od droge. Pod njegovom upravom su još tri centra koji se nalaze u mestima Cikote i Banjska u okolini Loznice i na planini Cer.
Kroz ove centre, rehabilitaciju je prošao jedan mladić, čija porodica, koja je želela da ostane anonimna, kaže da na lečenje imaju samo gorka sećanja. Mladić je najpre bio u Crnoj Reci, a zatim je na lečenje poslat u Cikote, kod sela Draginac na putu Loznica - Valjevo, uz mesečnu nadoknadu roditelja od 350 evra.
- Sredinom prošle godine smo odlučili da sina odvedemo u Crnu Reku gde nas je primio Nemanja Radosavljević, onaj u zelenoj majici koji je vidi na prvom snimku kako batina jednog štićenika. Tamo je bio tri meseca i svakodnevno bio svedok zlostavljanja. I sam je jednom dobio nekoliko udaraca zbog verbalnog sukoba. Saznali smo i da je Branislav Peranović tom Radosavljeviću dao blagoslov da jednog štićenika može da tuče svaki dan. Kasnije smo našeg sina po preporuci poslali u Cikote. U jednoj poseti, videli smo mladića, štićenika koga su zvali Kinez. Glava mu je bila naduvena od batina - priča majka jednog od bivših štićenika "Suve Reke”.
Ona tvrdi i da nisu tačne priče o trećini izlečenih mladića.
- Nama su starešine priznale da su do sada od narkotika uspeli da odvoje svega tri odsto štićenika - priča majka.
Ona navodi da je njen sin ispričao da u Cikotama nije bilo nasilja kao u Crnoj Reci, ali je saznao da tamo ima oružja.
- Kada smo sina odvodili sa Cikota, nad nama je vršen strahovit pritisak. Rečeno nam je da kvarimo pravila igre, ali smo uspeli da ga izvučemo iz tog pakla - priča majka.
Primenjujemo silu kada naruše kućni red
Reporter „Blica” juče je bio u centrima Cikota i Dvorski. Od benzinske pumpe u centru Cikota do kampa ima tri, a do Dvorskog pet kilometara. Meštani sela kažu da su kampovi ovde tri godine, ali do sada nisu znali da se štićenici u ovim centrima tuku i zlostavljaju.
- Svaki dan neko od njih dolazi da kupi benzin ili naftu za obrađivanje njiva koje gore imaju. Momci su korektni, nikada nije bilo problema, a upravnik Boža redovno izmiruje plaćanje jer nekada kupuju tokom nekoliko dana, pa tek onda plate. Nikada nijedan dinar nisu ostali dužni. Tačno je i da pomažu meštanima, mom bratu su radili kada se spremao kukuruz džabe. Mi im to nadoknadimo brašnom ili im poklonimo prase - kaže Zoran Dražević, radnik na benzinskoj pumpi kraj magistralnog puta Loznica - Valjevo.
Vozač iz kampa Nemanja, koji nas je vozio do Cikota i Dvorskog, usput priča da se štićenici snabdevaju vodom iz bazena, kao i većina žitelja ovog jadarskog kraja, da gradskog vodovoda nema i da do kupatila voda stiže prirodnim padom.
- Ovde u Dvorskom trenutno ima 47 momaka, a za dve godine prošlo je 200 narkomana. Proteklih dana, od kad su objavljeni snimci, primili smo jednog mladića iz Šapca, a nijedan roditelj od tada nije došao da odvede dete. Tačno je da postoje pravila ponašanja i disciplina i da se primenjuje sila, ali samo u slučajevima ozbiljnog narušavanja atmosfere i kućnog reda - tvrdi Boža, upravnik kampova u Dvorskoj i Cikotama.
On kaže i da su vrata kampova otvorena svima i da svako može da dođe, ispita štićenike i utvrdi istinu. Štićenici ovih centara sami sebi pripremaju hranu, a novac kojim plaćaju boravak nije striktno određen.
- Najpre sam u Crnoj Reci bio 15 dana, tamo sam pregrmeo kriziranje, a nakon toga sam došao ovde, gde sam već dve godine. Imam oca i majku, a boravak u centru plaćam onoliko koliko oni mogu da odvoje od penzije. Ovde nas je mnogo i plaćamo koliko možemo ili ne plaćamo ništa. Kada sam bio u krizi i kada sam pomišljao na to da odem kući, dobijao sam par šamara - kaže Duško Knežević iz Sarajeva.
