Izvor: BKTV News, 27.Mar.2013, 14:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prošlost nam se vratila
Gle čuda kakve li istorijske koincidencije 9. oktobra 1934.godine, kao žrtva atentata u Marselju, pada jugoslovenski kralj Aleksandar I Krađorđević. Prva žrtva novog globalnog Hitlerovog poretka u Evropi. Bez obzira što je bio svirepi diktator i antilevičar Aleksandar je bio i zakleti antifašista, te brana od nemačkog nacizma i italijanskog fašizma. Njegova smrt značila je početak nečeg strašnijeg. Sledećih sedam godina Jugoslavija upada u vihor stravičnih kriza i unutrašnjih trzavica. >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << Raspomamljeni fašisti pokušavaju da na silu u jugoslovensko a pre svega srpsko društvo unesu svoju bolesnu ideologiju.
Prva kriza je dovela državu na rub građanskog rada. Konkordatska kriza je u stvari prvi stvarni napad Hitlera na Jugoslaviju iz svih oruđa. Sveštenstvo međutim hrabro prihvata ovu borbu. Svi koji glasaju za Konkordat u narodnoj skupštini, a pravoslavni vernici su biće ekskomunicirani.
Devetnaestog jula 1937. Dolazi do tzv. ,,Krvave litije”. Policija je zabranila povorku koja je trebalo da pođe od Saborne crkve do hrama svetog Save. Građani i vrh crkve se međutim oglušuju o zabranu. U knez Mihajlovoj ulici policija je pretukla mnogo mirnih sveštenika i vernika, među njima i balženo počivšeg episkopa valjevsog Simeona. U cilju da prekinu litiju.
Nakon dva dana umire patrijarh Varnava koji je organizovao ovaj otpor. Za otpor sledio mu je fašistički otrov. Sveti sinod zaseda i donosi odluku da se svi hramovi SPC zatvore, te da se proglasi da je crkva u gonjenju. Ova odluka je dodatno raspirila strasi. Konkordat je prošao, ali nikada nije ratifikovan u skupštini. Stojadinović, inače jedan od rodnačelnika fašizma u Jugoslaviji, pada sa vlasti. Ovim SPC otvoreno baca rukavicu Nemačkoj.
Brzo je minulo četiri godine. Rat je već počeo. Pred očima čitavog civilizovanog sveta Nemački nacisti parčaju Čehoslovačku, okupiraju Austriju, razaraju Varšavu. Knez Pavle prvi kraljevski namesnik, sada već otvoreno se zalaže za pakt sa nemačkim režimom. Režimom koji je sistematski progonio Jevreje i Rome, koji ima koncentracione logore i gasne komore. Međutim on se pravio na sve to slep i gluv. Nemačka zahteva jasan odgovor, ili rat, ili pakt.
Kneza Pavla su još pre njegovog odlaska u Beč upozoravali svi od KPJ do SPC da to ne čini i da će u zemlji izbiti neredi jer narod neće prihvatiti na sebe stavi žig zločinaca i ubica. Kao i svaki uplašeni, a vlastoljubiv i svojeglav čovek knez se opet oglušio o ova upozorenja. Potpisao je pakt!
Međutim on nije znao ili je zaboravio ko je bio tada na čelu SPC a i KPJ. Na čelu SPC bio je Gavrilo Dožić čovek koji svojevremeno nije prezao da ošamari i samog predsednika vlade Petra Živkovića. On se nije bojao ni diktatora Aleksandra a kamoli nekog kneza. KPJ je vodio Josip Broz, energičan i lukav čovek koji je pripremao svoju partiju za rat.
Nakon potpisivanja pakta Sinod šalje zahtev da vlada zvanično objasni svoj stav. KPJ šalje svoje emisare u vladu. Dvadeset i sedmog marta u Beogradu izbijaju velike demonstacije. Učesnici su svi koji su protiv novog svetskog (hitlerovog) poretka: komunisti, bogomoljci, socijalisti, nacionalisti i ostali. Na čelu demonstracija bio je poglavar SPC Gavrilo Dožić. Iza njega su bili transparenti Živeo SSSR, Bolje rat nego pakt, Bolje grob nego rob i slično, jugoslovenske, sovjestske i engleske zastave vijorile su se ulicama nepokorne prestonice. Demonstracije je pratio sledeći proglas:
,,RADNICI OBUSTAVITE POSAO. GRAĐANI I OMLADINO NA ULICE. VOJNICI I OFICIRI PRIDRUŽITE SE NARODU. NEK NE PRESTANU VAŠE DEMONSTRACIJE SVE DOK SE NE OSTVARI ONO ZA ŠTA SE ČITAV NAROD BORIO I BORI. NEKA SAVKO ISPUNI SVOJU DUŽNOST. HOĆEMO VLADU NACIONALNE SLOGE I ODBRANE. SVE ZA ČAST I SLOBODU. ČAST I SLOBODU NI ZA ŠTA”!
To je bilo gromoglasno ne imperijaliznu, militarizmu, rasizmu i šovinizmu. Srbi su tog dana pokazali jedinstvo. Tog dana zajedno su marširali vernik i ateista; radnik i kapitalista; monarhisti i republikanci… Svi protiv Hitlera i fašizma. E zato se danas ovaj dan blati i proglašava za kreciju stranaca.
Knez potpisnik i vlada su već bili pali. Srušio ih je vojni puč. Ovo je značilo kraj. Jugoslavija je napadnuta nakon 10 dana. Hitler je probao puškom da nam nametne fašizam. Gavrilo je oteran prvo u pritvor a potom u logor smrti Dahau. Okupacija nije bila kraj otpora, bio on pasivan ili aktivan, nastavljen je i pod tuđinom. Međutim patrijarh je preživeo sve i vratio se pobedonosno u Jugoslaviju 1946. godine.
Zar vam ovo neodoljivo ne liči na današljicu? Do duše red je malo drugačiji. Prvo te bombarduju, zatim ti nametnu svoj režim, a tek onda sledi nametanje vrednosti onih koji su ih instalirali na vlasti. Samo neki fale. I još se pride ponašaju, indolentno. Zbog ovakvog stava episkopata Varnava i Gavrlo se prevrću u grobu. Njih dvojica su hrabro bili ustali protv nepravde, stradali braneći istinu i pobedili bezakonje, ali najvažnije je istorija im je dala za pravo.
Trebalo je neki da budu na čelu mnogih protesta a nije ih bilo. Znate šta? Ne možete da budete i papa i patrijarh, Evropejac (u ideološkom smislu) i pravoslavni katihizis, globalista a protivite se globalističkim vrednostima?! Odlučite se šta ste! Mada vaše ćutanje na vređanje javnog morala, ignorisanje nezadovoljstva naroda ili zanemarivanje obespravljenih i poniženih, govori više od hiljade reči.
Modesto Urošević
Tweet
