Izvor: Blic, 31.Mar.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Propisi 'čuvaju' hakere
Propisi 'čuvaju' hakere
Tek svaki stoti počinilac kompjuterskog kriminala bude otkriven, kažu podaci FBI, a zemlje našeg regiona teško se mogu pohvaliti čak i tim procentom - smatraju stručnjaci za kompjuterski kriminal.
Prema analizi Drugog opštinskog tužilaštva u Beogradu, razloge za to treba tražiti u nedovoljnoj tehničkoj i kadrovskoj opremljenosti policija i tužilaštva, nepostojanju zakonske regulative koja bi se bavila ovim problemom, te široko rasprostranjenom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << shvatanju među građanima da je kompjuterski kriminal bezopasna pojava.
U pomenutoj analizi Drugog opštinskog tužilaštva se upozorava da 'sajberkriminal' u savremenoj Srbiji nije vezan samo za uskostručnu javnost i povremene ispade, te da ima sve više prijava zbog kriminala vezanog za Internet. U analizi piše da se odlučni koraci na suzbijanju hakera moraju preduzeti koliko sutra, a da u suprotnom u Srbiji neće biti siguran nijedan sistem priključen na Internet.
Dr Vladan Joldžić, iz Instituta za sociološka i kriminološka istraživanja, kaže za 'Blic' da se u praksi često događa tužilac zbog greške ili neznanja zaključi da ne može krivično da se goni neko delo iz oblasti kompjuterskog kriminala. Joldžić napominje da se, iako nemamo norme koje bi pružile zaštitu u elektronskom poslovanju, mogu primeniti neke postojeće norme aktuelnog zakonodavstva.
Joldžić navodi i slučaj jednog Internet provajdera iz Niša kojem su hakeri virusima obarali sistem i na taj način mu onemogućili da radi. Zato su kupci prestali da plaćaju njegove usluge, čime je izbačen iz biznisa.
- Hakeri su poimence utvrđeni, ali tužilac je smatrao da ne može da ih tuži, pošto ne postoji norma koja kaže 'kažnjavam za ovo kompjutersko krivično delo'. Još nekoliko slučajeva je propalo i oštećeni nisu bili zaštićeni, jer se nije videlo šta se sve može primeniti od normi. Bojim se da naši pravnici nisu obučeni da procesuiraju ovakve slučajeve - ističe Joldžić.
Prema njegovim rečima, zato je važno da se shvati da su neke od zakonskih normi sasvim primenjive na kompjuterski kriminal. Recimo, odavanje službene tajne se ne mora učiniti samo mikrofilmom ili telegrafski, već i elektronskim putem. Između ostalih, tu su i dela povrede tajnosti spisa ili pošiljaka koje nisu samo u papirnoj formi, već mogu biti elektronski formirane ili na kompakt-disku.
- U delima protiv privrede poslovna tajna se može otkriti na razne načine, a kod nas se o tome malo razmišlja. Čak i veliki ekonomski i vojni saveznici Nemačka i SAD, proterivali su jedni drugima diplomate zbog neovlašćenog pribavljanja poslovnih tajni. Danas, kada je hakingom moguće provaliti u kompjuterske sisteme, mnogo više podataka se uzima elektronskim putem - kaže Joldžić. N. Jovanović
