Izvor: B92, 29.Apr.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Problemi sa školovanjem u Srbiji
Beograd -- Zvanični podaci pokazuju, da se 20 odsto seoske i polovina dece iz romske populacije u Srbiji nikada ne upiše u prvi razred.
Petina stanovnika Srbije ima nedovršenu, a četvrtina samo osnovnu školu. U školama za osnovno obrazovanje odraslih poslednjih godina raste broj mladih iz marginalizovanih društvenih grupa koji sa 9-10 godina prvi put kreću u školu.
Iako ima samo 13 godina, Zona ide u školu za osnovno obrazovanje odraslih. Živi sa ocem koji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ne radi i sa dva brata. Dve godine nije pohađala nastavu. Sada je u četvrtom razredu i kaže da bi - kada završi školu - volele da se zaposli u bolnici.
Kada je pre 27 godina Vera Rakić počela da radi u prosveti, njeni učenici bili su odrasli kojima su firme tražile diplomu barem osnovne škole.
Danas su njeni đaci pretežno romska deca i mladi iz marginalizovanih grupa koji su izgubili korak u redovnom školovanju.
"Plan i program radimo prema planu osnovne škole koji je prilagođen njihovim mogućnostima", kaže Rakićeva, učiteljica u Osnovnoj školi za obrazovanje odraslih "Braća Stamenković".
Milka Stranjina, takođe učiteljica, kaže da je najveći problem to što njeni učenici moraju da uklope posao i školu.
"Najveći problem je što oni moraju da rade umesto da idu u školu – moje tri učenice danas nisu došle zato što u morale u Krnjaču po cveće koje će prodavati u Knez Mihailovoj, zato što moraju da zarade za hleb", kaže Stranjina.
Reformom školstva posle 2000. planirano je da marginalizovani, siromašni i Romi budu uključeni u sistem podrške društva, ali su kasnije izostale planirane mere poput besplatnih udžbenika, stipendija ili dodatne socijalne pomoći.
"Uvedeno je obavezno predškolsko, a da pri tom upravo ona deca iz marginalizovanih grupa, kojim to najviše treba, ostala su izvan jer se niko nije pobrinuo da ih aktivno uključi, da vodi računa da li dolaze", kaže Kovač Cerović, sa Filozofskog fakulteta.
I dok se Srbija bori sa elementarnim opismenjavanjem, kriterijum za pismenost u 21. veku u Evropi postaje sve složeniji.
Naime, osnovna škola i prepoznavanje slova ne znače funkcionalnu pismenost, koja predstavlja upotrebljivo znanje i sposobnost rešavanja problema.
O tome svedoče i rezultati testova PISA, prema kojima je skoro polovina naših 15-godišnjaka funkcionalno nepismeno.
"Iz neke perspektive, 40-50 odsto naših učenika bi imalo značajne probleme da se snađe u demokratskim procesima, na ekonomskom tržištu u participaciji u društvu, to je nešto što bi trebalo da nas zabrine više nego da li imamo samo sedam odsto visokoobrazovanih", upozorava Aleksandar Baucal, sa Filozofskog fakulteta.
Stručnjaci upozoravaju da će Srbija sa postojećim brojem škola i manje od 4 odsto bruto društvenog proizvoda za prosvetu teško moći da ostvari jedan od ciljeva Milenijumske deklaracije, kojom se obavezala da do 2015. opismeni 50 odsto nepismenih, što je uslov za smanjenje nezaposlenih i siromašnih.
U isto vreme, cilj zemalja EU je da do 2010. godine 85 odsto populacije ima završenu barem srednju školu.
.jpg)
