Izvor: Politika, 12.Jan.2014, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privatno obezbeđenje pod kontrolom države
Kontrolni centri firmi za obezbeđenje treba da rade 24 sata i da budu u bezi s policijom. – Obavezne provere, lekarski pregledi, obuke, licence, službene legitimacije i uniforme
Privatni detektiv mora da ima završen fakultet, a radnici privatnih firmi za obezbeđenje – srednju školu. Svi moraju da prođu bezbednosne provere i zdravstvene preglede da bi dobili licence za rad, koje izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova. Međutim, i dalje ostaje nejasno da li će i vlasnici >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ovih firmi obavezno prolaziti kroz provere.
Zakonom o privatnom obezbeđenju i Zakonom o detektivskoj delatnosti, koji su usvojeni pre mesec i po, nije jasno određeno da li i ljudi sumnjive prošlosti mogu biti vlasnici privatnih bezbednosnih i detektivskih agencija. Nedavna analiza Centra za istraživačko novinarstvo (CINS) pokazala je da neke od ovih agencija pripadaju članovima kriminalnih klanova ili ljudima koji su im bliski.
– Vlasnik se može osporavati u postupku dobijanja licence. Ako vlasnik ima veze s kriminalom, MUP može da ne izda licencu za rad takvoj firmi. Zato organi MUP-a moraju da otvore četvoro očiju – kaže dr Željko Nikač, profesor na Kriminalističko-policijskoj akademiji, autor knjige „Privatna bezbednost i detektivska delatnost – novi zakonski propisi u Republici Srbiji”, koja je objavljena u decembru, odmah posle usvajanja dva zakona.
Ova osetljiva oblast nije u Srbiji bila zakonski regulisana 20 godina. U tom pravnom vakuumu detektivske agencije su nicale kao pečurke, naročito devedesetih godina. Mnogi „detektivi” bili su takozvani žestoki momci s beogradskog asfalta, a bavili su se uterivanjem dugova, reketiranjem, krađom i „pronalaženjem” automobila.
Neki su pratili neverne supružnike, a neki su ozbiljno i odgovorno radili posao telohranitelja. Obezbeđivali su lica, objekte i javne skupove. Često su ovakve agencije bile i zvanično registrovane – za čitav niz drugih delatnosti.
Zakon o privatnom obezbeđenju sada izričito navodi da ove firme „ne mogu vršiti poslove posredovanja u naplati potraživanja”, što je zakonski opis za – uterivanje dugova.
– Licence za rad moraju imati i firma kao pravno lice i njeni službenici i radnici kao fizička lica. Firma mora da ispuni sve uslove za registraciju, mora da ima odgovorno lice, sistematizaciju radnih mesta, prostorije i sredstva za rad. Zaposleni će imati službene legitimacije, koje izdaje MUP, i uniforme koje ne smeju da liče na policijske, kako građani ne bi bili dovedeni u zabludu. Svaka firma za obezbeđenje lica i imovine mora da ima svoj „kontrolni centar” koji radi 24 sata, po ugledu na dežurnu službu policije, a svi kontrolni centri biće u vezi s policijom, radi međusobnog obaveštavanja i saradnje. Takva praksa pokazala se kao izuzetno značajna u mnogim zemljama Evrope. Jer, na primer, privatno obezbeđenje ne može da uhapsi građanina, ali može da ga zadrži do dolaska policije – objašnjava dr Nikač.
Radnici privatne firme za obezbeđenje mogu biti samo punoletni državljani Srbije, s najmanje srednjom stručnom spremom, koji su prošli bezbednosne provere, psiho test, obuku za korišćenje vatrenog oružja i stručni ispit. Oni će obezbeđivati važne objekte koje im država poveri „na čuvanje”, zatim transporte novca i vrednosnih pošiljki, javne skupove, utakmice i koncerte. Za svaki od ovih poslova moraju imati ugovor, a za veće skupove i verifikovan plan obezbeđenja
– Licence za rad izdaje im MUP, sa ograničenim trajanjem od pet godina. Posle tog perioda provere će biti ponovljene i biće izdate nove licence za one koji ispunjavaju uslove. Ako radnik ne prođe, na primer, zdravstveni pregled ili bezbednosnu proveru, ne izdaje mu se nova licenca, a službenu legitimaciju i uniformu mora da vrati. Obuku takođe organizuje MUP, u saradnji s predstavnicima Udruženja za privatno obezbeđenje, pri Privrednoj komori Srbije. Ove firme ne smeju da narušavaju spokojstvo građana niti da ometaju državne organe u radu. Mogu da nose pištolje kalibra 7,65 i 9 milimetara, a samo izuzetno poluautomatsko oružje, kada obezbeđuju banke ili transporte novca. Tada moraju imati i najmanje jedno blindirano vozilo, GPS sistem, specijalni kofer za kratke relacije, a izuzetno mogu koristiti i žuto-belo trepćuće svetlo na vozilima – kaže dr Željko Nikač.
Bodi-gard poslovi su takođe u opisu delatnosti privatnih firmi za obezbeđenje, kao i čuvanje manjih objekata, kao što su kafići, splavovi, firme, ali i za svaki od ovih poslova mora da postoji ugovor. Dozvoljen je i video nadzor u objektima i ispred njih, a za upotrebu fizičke sile i oružja važe pravila o nužnoj odbrani i krajnjoj nuždi. Dakle, mogu ih upotrebiti samo da bi odbili napad i otklonili opasnost, a svako prekoračenje biće krivično delo.
– Ako primene silu i oružje, onda imaju obavezu da sačine izveštaj i ocenu o upotrebi sredstava prinude, koje će poslati u lokalnu policiju – kaže profesor.
Dakle, sve aktivnosti firmi za privatno obezbeđenje su pod kontrolom Ministarstva unutrašnjih poslova. Ono može da im daje preporuke, da koriguje njihov rad, a može nekog radnika da pošalje na dopunski lekarski pregled i pre isteka važenja licence, ako proceni da je takav pregled neophodan. Sve informacije do kojih dođu privatni bezbednjaci moraju biti zaštićene i smeju se dati na zahtev samo policiji, tužilaštvu i sudu.
Isto je i s detektivima. I za njih važe isti uslovi za rad, s tim što moraju imati visoku školsku spremu.
– Privatni detektivi su se svuda u svetu pokazali veoma važnim za otkrivanje prevara u osiguranju. Tako je pre nekoliko dana u SAD uhapšeno 120 bivših pripadnika službe bezbednosti koji su falsifikovali dokumentaciju o navodnoj invalidnosti i psihičkim traumama posle napada na Svetski trgovački centar. Država im je isplatila milione dolara štete, ali je angažovala privatne detektive koji su otkrili njihovu prevaru – kaže dr Nikač.
Svuda u svetu, kaže profesor, privatni detektivi su angažovani i za provere boniteta firmi. Kada treba da sklope neki posao, da bi se zaštitili od prevare, preduzetnici unajme detektive koji će proveriti da li je potencijalni poslovni partner u dugovima, kakva mu je vlasnička struktura i poreklo kapitala. Zato je jasno da dobar detektiv mora biti i stručnjak za poslovanje i finansije, s velikim iskustvom, pronicljiv kao Herkul Poaro i snalažljiv kao Bond, Džems Bond.
Aleksandra Petrović
objavljeno: 12/01/2014
.jpg)
