Izvor: Politika, 10.Jun.2013, 16:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pritvor kao prokleta avlija
Tužilac i okrivljeni su suprotstavljene ali ravnopravne stranke u postupku pred sudom, pa se pritvaranje ovog drugog smatra kaznom pre kazne
Pritvorski predmeti su hitni, kaže zakon, ali suđenja traju godinama, ponekad čak tačno onoliko kolika će biti kazna. Događa se da pritvorenik „preleži” kaznu u pritvoru, odnosno da je u pritvoru već proveo više vremena nego što će mu sud odrediti zatvora.
Dugo trajanje pritvora tokom istrage i suđenja nije u skladu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa pretpostavkom nevinosti, a štetno je i za državni budžet. O tome da li je u Srbiji pritvor kazna pre kazne i presuda pre presude, za „Politiku” govori dr Milan Škulić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.
– Pritvor je nekada zaista neophodan, kao mera obezbeđenja prisustva okrivljenog u krivičnom postupku, ali on se u modernom demokratskom pravnom sistemu ne sme pretvoriti u „prokletu avliju”. Pritvor nije kazna, ali se izvršava u zatvoru i zato ga pritvorenici često doživljaju kao neku vrstu „kazne”, a slično rezonuju i mnogi građani. Pritvor nije obavezan, već se primenjuje samo onda kada se prisustvo okrivljenog ne može obezbediti nekom blažom merom, kao što su jemstvo, zabrana napuštanja boravišta i kućni pritvor. To mogu biti dobre zamene u slučajevima kada bi pritvor bio određen zbog opasnosti od bekstva – kaže dr Škulić.
Osnovni uslov za određivanje pritvora je osnovana sumnja da je okrivljeni učinio krivično delo, ali mora postojati i bar još jedan od zakonom propisanih razloga, a to su opasnost od skrivanja ili bekstva ili opasnost od dokazne opstrukcije – kada se smatra da bi okrivljeni, ako bi ostao na slobodi, mogao da utiče na svedoke, saučesnike ili prikrivače, odnosno da uništi, izmeni ili falsifikuje materijalne dokaze.
– Ukoliko je pritvor određen zbog opasnosti od dokazne opstrukcije, on traje dok se konkretan dokaz ne obezbedi, na primer dok ne budu ispitani svi predloženi svedoci. Ovo može biti problematično prema pravilima novog Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), jer sada istragu vodi javni tužilaca i on, a ne sudija, ispituje svedoke, što onda znači da se time stvara mogućnost da neki nesavesni ili zlonamerni tužilac namernim nepotrebnim odlaganjem ispitivanja svedoka, praktično diktira trajanje pritvora okrivljenom, koji je suprotna stranka u postupku. Jer, tužilac i okrivljeni su suprotstavljene stranke u postupku pred sudom – kaže Škulić.
Zato nije dobro, smatra profesor, što još nisu usvojene predložene izmene i dopune ZKP-a, kojima je predviđeno da okrivljeni može da predloži sudiji za prethodni postupak da on ispita konkretnog svedoka onda kada to ne učini javni tužilac blagovremeno odnosno kada odbija takav dokaz.
– Pritvor se može odrediti i zbog preventivnih razloga, kada neke okolnosti ukazuju na opasnost da bi okrivljeni, ako bi ostao na slobodi, mogao da ponovi krivično delo, dovrši započeto krivično delo ili učini krivično delo kojim preti. Ustavni sud je pre desetak godina ovaj razlog za pritvor oglasio neustavnim, jer se smatralo da nekakvo buduće moguće krivično delo ne bi trebalo da bude razlog za pritvaranje u konkretnom postupku za potpuno drugo aktuelno krivično delo. Međutim, činjenica je da sličan razlog postoji i u većini evropskih zakonodavstava, ali svakako treba biti vrlo oprezan kada se na ovaj način faktički „pretpostavlja” buduća moguća kriminalna aktivnost okrivljenog za kojeg važi pretpostavka nevinosti – kaže dr Škulić.
Težina krivičnog dela sama po sebi nije razlog za određivanje pritvora, ali ipak nije bez značaja.
– Postoji poseban razlog za određivanje pritvora u pogledu krivičnih dela zaprećenih kaznom preko deset godina zatvora, kada je pritvor, po oceni suda, neophodan zbog posebno teškog načina izvršenja krivičnog dela ili teških posledica. Ne bi valjalo da se u praksi ovakav razlog svede na „kaučuk” normu, pa je zato takođe u radnoj verziji izmena i dopuna novog ZKP-a bilo alternativno propisano ili brisanje ovakvog razloga ili bar povećanja donje granice na dela preko 15 godina zatvora – naglašava profesor.
Novi ZKP iz 2011. godine za sada se primenjuje samo za krivična dela organizovanog kriminala i ratne zločine, ali zanimljivo je da se kod pritvora koji se određuje zbog težine krivičnog dela, sa zaprećenom kaznom većom od 10 godina zatvora, kao uslov navodi i „uznemirenje građana”. To je, kaže profesor, „povampirena” norma iz vremena samoupravnog socijalizma Titove Jugoslavije, kada se to smatralo poprilično nedemokratskim elementom tadašnjeg krivičnog postupka.
– Ponekad i neodgovorni političari, ali i novinari koji pišu preterano senzacionalistički, stvaraju očekivanja kod građana da bi konkretan čovek morao da „zaglavi” u zatvoru. Sud ne živi pod staklenim zvonom i nije baš uvek apsolutno imun na takvu vrstu atmosfere. To što neki okrivljeni nije pritvoren, građani doživljavaju kao da je maltene „amnestiran”, ili suprotno – ako je pritvoren to se doživljava kao „dokaz krivice” ili „garantovana” buduća osuda – kaže dr Milan Škulić.
-----------------------------------------------------------------
Cena pritvora i cena slobode
Nedavno je Ministarstvo pravde iznelo podatak da je Srbija za poslednjih nekoliko godina platila naknadu štete za oko 120.000 dana neosnovanog pritvora. To zapravo plaćaju građani, koji su poreski obveznici.
Pravo na naknadu štete ima svaka osoba koja je bila u pritvoru, a krivični postupak protiv nje nije pokrenut ili je postupak obustavljen, optužba odbijena, odnosno okrivljeni oslobođen.
– Visina naknade štete nije tipska, ne postoji „tarifa” za uskraćenu slobodu, već to zavisi od konkretnih okolnosti, kao što su propuštena zarada na slobodi, izgubljena dobit i druge vrste štete. U praksi su davane i vrlo visoke naknade za neosnovano pritvaranje ali teško da bi se tako nešto moglo smatrati dobitkom na lotu, jer sloboda ipak nema cenu – kaže profesor dr Milan Škulić.
------------------------------------------------------------------
Šta znači – neophodno
Broj pritvorenika se od 2003. godine sa 1.739 povećao na 2.478 osuđenika na kraju 2012. godine. Krajem marta 2005. procenat pritvorenih bio je 22 odsto od ukupnog broja uhapšenih osoba, da bi polovinom 2010. dostigao 30 odsto, a krajem 2012. godine, pao na 24,7 odsto. Problem za odgovarajući smeštaj pritvorenih osoba predstavlja velika oscilacija u njihovom broju, ali će donošenje novog Zakonika o krivičnom postupku, šira primena mera koje su alternativa pritvoru – kućni pritvor ili jemstvo, kao i načelo oportuniteta dovesti do smanjenja određenih mera pritvora, odnosno samo u neophodnim slučajevima i u kraćem trajanju.
Aleksandra Petrović
objavljeno: 10.06.2013.
