Izvor: Politika, 07.Nov.2010, 23:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pritvor je mera, a ne kazna
Koliko će okrivljeni biti zadržan zavisi od toga koliko će dugo „na snazi“ biti razlozi zbog kojih mu je pritvor određen
Sedam meseci posle hapšenja, Katarina Rebrača, vlasnica dobrotvornog Fonda za prevenciju raka dojke, iz pritvora je dovedena pred sudsko veće beogradskog Višeg suda. U sudnicu u zgradi Palate pravde, gde je odgovarala zbog optužbi da je zloupotrebila novac iz fonda, dovedena je s lisicama na rukama. Za razliku od Rebrače, njena majka, Sandrina Bogunović, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koju zastupnik javne tužbe tereti za isto delo, na početak glavnog pretresa došla je od kuće.
Šta je to što utiče na dužinu pritvora, koji su osnovi za njegovo određivanje i koliko on može da traje?
– Pritvor je mera obezbeđenja prisustva okrivljenog tokom krivičnog postupka. Zakonom je propisano više osnova za određivanje pritvora kao što su opasnost od bekstva okrivljenog, sumnje da bi okrivljeni boravkom na slobodi mogao da utiče na svedoke koji trebaju da budu ispitani ili da će ponoviti delo za koje se tereti. Pritvor može da se odredi i kada se okrivljeni tereti za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora preko 10 godina i ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti dela. Poslednjim izmenama Zakonika o krivičnom postupku predviđeno je da se pritvor može odrediti i ako se okrivljeni tereti za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora preko pet godina, ali je reč o delu sa elementom nasilja – objašnjava Ivana Ramić, sudija i portparol Prvog osnovnog suda u Beogradu.
Prema njenim rečima, pritvor u istrazi može da traje najduže šest meseci. U slučaju da istražni sudija u tom roku ne završi istražni postupak, okrivljeni, prema slovu zakona, mora da bude pušten iz pritvora, pa se dalje tokom postupka brani sa slobode.
– Koliko će okrivljeni provesti u pritvoru zavisi od okolnosti zbog kojih mu je on određen. Ukoliko istražni sudija tokom istrage ili kasnije predsednik sudskog veća smatra da i dalje stoje razlozi zbog kojih je pritvor određen, on se produžava. Okrivljena osoba može da bude u pritvoru i do izricanja presude, a može i posle ovoga – do pravnosnažnosti presude. Nakon što presuda postane pravosnažna, ukoliko je izrečena kazna zatvora, osuđeno lice se upućuje na izdržavanje kazne – navodi Ramićeva.
Trajanje pritvora, navodi naša sagovornica, mora se svesti na najkraće vreme i sud će i po službenoj dužnosti ukinuti pritvor prema okrivljenom ukoliko prestanu razlozi zbog kojih je on određen. U pritvorskim predmetima sud je dužan da postupa s naročitom hitnošću. U slučajevima kada okrivljenibude pušten da se brani sa slobode i pre okončanja postupka, jer ne stoje više razlozi zbog kojih je pritvor određen, time što su na primer saslušani svi predloženi svedoci i prikupljeni dokazi, javnost stiče utisak da osumnjičeni nije kriv.
– Često se dešava da se u javnosti pogrešno predstavi da je neko oslobođen od optužbi zato što je pušten iz pritvora. Postoje, takođe, i obrnuti slučajevi: kada se nekom odredi pritvor, u javnosti se predstavlja kao da je taj čovek već osuđen. Treba reći da okolnost da je okrivljeni u pritvoru ne znači da će okrivljeni biti i osuđen, niti je puštanje na slobodu potvrda da će biti oslobođen. Vrlo je bitno da javnost to shvati – objašnjava sudija.
Vrlo je važno i da se, navodi Ramićeva, napravi razlika između pritvora i zatvora. Pritvor je, objašnjava, mera obezbeđenja prisustva okrivljenog u krivičnom postupku, a zatvor je sankcija, kazna. Važno je znati i da se pritvor uračunava u izrečenu zatvorsku kaznu.
A, na pitanje šta je sa onima koji izvesno vreme provedu u zatvoru, a tokom sudskog postupka se utvrdi da nisu krivi, naša sagovornica odgovara:
– Ako se u krivičnom postupku utvrdi da okrivljeni nije kriv odnosno da nije izvršio delo koje mu se optužnicom stavljalo na teret, on ima pravo da traži naknadu štete. Okrivljeni najpre podnosi zahtev Ministarstvu pravde, a ukoliko ono ne uspe s njim da se dogovori o visini naknade ili mu, pak, ne odgovori, zahtev podnosi sudu pred kojim se vodio istražni ili sudski postupak protiv njega – kaže na kraju naša sagovornica.
Mirjana Derikonjić
objavljeno: 08.11.2010.
