Izvor: Politika, 25.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pritisci politike
Nije dobro što se specijalni tužilac za organizovani kriminal bira na dve godine a suđenja mafiji traju mnogo duže
Jedna od najvećih bura u srpskom pravosuđu zabeležena je pretprošle godine, posle odluke srpskog parlamenta da ne izabere na tužilačke funkcije dugogodišnje zamenike javnog tužioca Veselina Mrdaka, Milana Bojkovića i Miluna Dragutinovića, kao i još 15 kandidata. Bio je to, prema oceni stručnjaka, tipičan primer nasrtaja zakonodavne vlasti na tužilaštvo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kao pravosudni organ. Zbog svega je ostavku na funkciju podneo tadašnji predsednik Udruženja tužilaca Srbije Bogdan Stanković, objasnivši da se uplitanje stranačkih interesa u pravosuđe dogodilo u trenutku dok su ova trojica radila na najznačajnijim predmetima.
– Slutim da i danas ima pokušaja upliva vlasti u rad tužilaštva – kaže za "Politiku" predsednik Izvršnog odbora Udruženja tužilaca Srbije Aleksandar Milosavljević. – Prekjuče je ministar pravde, govoreći o tužilačkoj moći, naveo da tužilac može da obustavi krivični postupak. Imajući u vidu da u vremenu tranizicije iza mnogih postupaka stoji velika imovinska vrednost, onda je jasnije zašto političke stranke žele da imaju "svoje" tužioce u nekim važnim predmetima. Ko kontroliše tužioca, može da kontroliše i dobar deo čitavog sudskog postupka.
"Politikin" sagovornik jučerašnje promene na vrhu srpskog tužilaštva vidi samo kao privremeni iskorak ka tome da se u narednom periodu situacija u srpskom tužilaštvu dovede u "stanje reda". On ne isključuje da je i sada moguće da dođe do nekih političkih igara, podsećajući da uskoro sledi kompletan reizbor svih tužilaca u Srbiji.
Neki analitičari ocenjuju da upravo to što tužioci imaju ograničeni mandat otvara prostor za razne formalne i neformalne uticaje "sa strane". Pominje se, na primer, da možda nije dobro što se specijalni tužilac za organizovani kriminal bira na dve godine, a očigledno je da postupci ove vrste traju mnogo duže.
– To je večita dilema: ili produžiti mandat tužiocu, ili izvršiti pritisak na sud da ubrza postupak. Ni jedno, ni drugo nije dobro, istina je negde na pola. No, ako je vlast dobronamerna, ona neće dozvoliti smenu tužioca koji dobro radi. Uostalom, zato i postoji mogućnost ponovnog izbora na istu funkciju – objašnjava Milosavljević.
Pokušaje zakonodavne vlasti da utiče na izbor i rad tužilaca, naš sagovornik ocenjuje kao formalne pritiske. Na žalost, dodaje on, kod nas postoje i oni neformalni pritisci, pritisci koji dolaze od raznih organizovanih kriminalnih grupa. Ipak, tužilac Milosavljević navodi da su ovi drugi mnogo ređi i po snazi daleko nižeg intenziteta. Kada je reč o slučaju nedavno uhapšenog bivšeg tužioca Radeta Terzića, Milosavljević kaže:
– Do sada smo imali praksu da ako tužilac ne donese odluku koja će se svideti vladajućoj političkoj garnituri, on jednostavno neće biti više izabran na tužilačku funkciju. Sada, međutim, za takve odluke, koje su pri tom donesene u prošlosti, sledi hapšenje. Bez obzira na ishod postupka protiv Radeta Terzića, može se reći da ovakav način stvara dodatnu tenziju kod svih tužilaca. Takođe, smatram da je ružno nekoga unapred proglasiti članom nekog kriminalnog klana. Primera radi, zamenik republičkog javnog tužioca Milorad Cvijović spektakularno je uhapšen i okrivljen da je pripadnik "stečajne mafije". Svi su to objavili kao udarnu stvar. Međutim, kada je Cvijović pušten iz pritvora, to medijima izgleda nije bilo interesantno.
U najskorijoj prošlosti srpskog pravosuđa mnogo je afera čiji su glavni akteri, na ovaj ili onaj način, bili državni tužioci. Zamenik specijalnog tužioca Milan Radovanović preminuo je u martu prošle godine, nekoliko dana posle početka procesa u kojem je bio optužen za odavanje službene tajne. Hvaljen kao vrhunski profesionalac, Radovanović je sastavio optužnicu za atentat na premijera Srbije Zorana Đinđića i još niz teških zločina "zemunskog klana", a onda je iznenada uhapšen u istom "paketu" sa sudijom Vrhovnog suda Srbije Ljubomirom Vučkovićem, a sve povodom slučaja "Jotkine grupe".
Suđenje optuženima za atentat na Đinđića ostalo je nešto ranije, u septembru 2005. godine, bez takođe jednog od glavnih "igrača". Tada je tužilac Nebojša Maraš zatražio da bude razrešen tužilačke dužnosti. Marašev "prebeg" u advokatske redove tumačen je kao posledica raznih formalnih i neformalnih pritisaka na tužilaštvo. To, međutim, nikada zvanično nije potvrđeno. Još ranije, iza rešetaka se našao i zamenik okružnog javnog tužioca u Beogradu Milan Sarajlić. Optužen je za saradnju sa zemunskim kriminalnim klanom i prvostepenom odlukom osuđen na tri godine robije. U međuvremenu je teško oboleo. Nezvanično, njegov slučaj je na razmatranju pred Vrhovnim sudom Srbije...
--------------------------------------------------------------------------
Sunovrat počeo mešanjem Mire Marković
Dugogodišnji okružni tužilac Beograda, sada advokat Miodrag Tmušić, koji je obavljao tužilačku funkciju tokom Miloševićevog režima, a dobar deo karijere i u vreme komunističke vlade Josipa Broza Tita, kaže da bi više pažnje trebalo posvetiti problemu nezavisnosti suda nego samostalnosti tužilaštva.
– Tih raznih pritisaka na tužilaštvo je bilo i tada, ali mnogo manje. Znalo se: ne diraj Tita, Jovanku i samoupravljanje i radi svoj posao. Srpsko pravosuđe je doživelo sunovrat tokom devedesetih godina prošlog veka, kada je supruga Slobodana Miloševića Mirjana Marković počela da se meša u vlast.
Milan Janković
[objavljeno: 25.07.2007.]
.jpg)
