Izvor: Blic, 04.Maj.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pritisak na sud putem medija
Pritisak na sud putem medija
BEOGRAD - Umesto direktnih pritisaka, političari sada koriste medije da bi uticali na rad sudova - kaže u razgovoru za 'Blic' Vojkan Simić, predsednik Prvog opštinskog suda u Beogradu,
- Ranije su političari poslove završavali preko predsednika sudova ili sudija koji su radili na određenim predmetima. Sada, pojedinci to čine svojim neodgovornim izjavama. Ljude unapred osuđuju i na taj način prejudiciraju odluku u sudskom postupku. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << U tome i mediji imaju svoju ulogu, jer nekritiči prihvataju i objavljuju takve izjave - kaže Simić. Da li to znači da se sudije još nisu oslobodile navike da u nekim predmetima jednim uhom osluškuju glas političke vlasti?
- Ne isključujem takvu mogućnost, ali nemamo podatke da bismo mogli da izvedemo takav zaključak. Otkuda rezervisanost sudija prema štampi?
- Mislim da se radi o nasleđenom odnosu nepoverenja. Sudije se plaše da će njihove reči i odluke biti pogrešno interpretirane. Verovatno da to nije jedina njihova zamerka na račun novinara?
- Na nedavno održanom seminaru posvećenom odnosu sudija i medija, sudije su 'sedmoj sili' prigovorile na nestručnom i neprimerenom izveštavanju. Kada kažem nestručno izveštavanje, mislim da mnogi novinari ne znaju kako sud funkcioniše, ne poznaju ulogu stranaka u postupku, objavljuju podatke iz istrage koji u toj fazi postupka ne smeju da saopšte javnosti. Šta je za Vas neprimereno izveštavanje?
- Možda ću to najbolje ilustrovati primerima iz štampe. U nekim tekstovima sudije se oslovaljavaju ne imenom i prezimenom, već nadimkom, a u drugim, uz rubrike o nekom složenom i delikatnom predmetu, obavljaju se njihove fotografije sa plaže. Za takvo stanje sigurno nisu odgovorni samo novinari?
- Tačno je da su i sudije zatvorene za saradnju, da imaju popriličnu dozu nepoverenja i otpora u komunikaciji s novinarima. Smatram da novinari treba kritički da se odnose prema radu pravosudnih organa. Na pomenutom seminaru smo konstatovali da su sudovi dužni da se preko medija otvore za javnost. U Prvom opštinskom sudu imamo čoveka zaduženog za odnose s javnošću, a ovaj primer, koliko znam, slediće i ostali. Po nalogu vašeg suda nedavno je jedan novinar prinudno priveden na pretres. Zar ste morali da koristite tu meru?
- Sudija je ocenio da taj novinar, koji odgovara po privatnoj tužbi, u nekoliko navrata izbegava da primi sudski poziv. Zato je izdao naredbu za privođenje. Ispitali smo slučaj i utvrdili da je sve urađeno u skladu sa zakonskim ovlašćenjima. Prvi sud je ovom slučaju i ponašanju medija čak posvetio jednu sednicu kolegijuma. Nije li to bila preterana reakcija?
- Reagovali smo što se slučaju pridavala politička dimenzija, što nije tačno. Hoćete li tako da postupate i kada neko iz vladajuće političke garniture bude ignorisao sudski zahtev?
- Ni funkcija ni društveni status neće imati značaja za odluku suda u ovakvim slučajevima. Ako sudija zaključi da okolnosti ukazuju da neko izbegava da primi sudski poziv, postupiće po važećim propisima. Za uvrede i klevete putem štampe najviše novinara je odgovaralo i odgovara upravo pred Vašim sudom. Kakavje bio ishod tih suđenja?
- Od 1994. do 1999. godine nije bilo nijedne osuđujuće presude. Posle toga su izrečene jedna uslovna i jedna bezuslovna zatvorska kazna. Na osnovu ovakve prakse ne može se govoriti o represiji suda prema novinarima. Građani se žale da postupci pred sudovima isuviše dugo traju. Da li se slika promenila u poslednjih godinu dana?
- U svim beogradskim sudovima, koji čine više od polovinu srspkog pravosuđa, povećana je ažurnost. Završili smo više predmeta nego ranijih godina, a posebno je važno da je smanjen broj starih predmeta. Dužina trajanja parnica i dalje je rak-rana naših sudova. Šta ćete na tom planu preduzeti?
- Ovo pitanje mora pod hitno da se rešava, uključujući i donošenje novog Zakona o parničnom postupku koji će onemogućiti odugovlačenje suđenja u nedogled. Valja imati na umu da ulazak naše zemlje u Savet Evrope podrazumeva i prihvatanje nadležnosti Evropskog suda u Stazburu, a time i Konvencije o ljudskim pravima. Član 6. pomenute Konvencije predviđa pravo na pravično suđenje. To znači da se suđenje mora završiti u primerenom roku. Jedna hrvatska državljanka je sudu u Strazburu nedavno tužila svoju zemlju zato što je sudski postupak, koji je ona pokrenula, trajao duže od šest godina. Sud je obavezao Hrvatsku da joj na ime naknade štete isplati oko 20.000 eura. Mislim da ćemo se i mi od jeseni suočiti s takvim situacijama.
Da li posle petooktobarskih promena pravosuđe deluje u povoljnijim uslovima?
- Za rad sudova još nije obezbeđeno dovoljno sredstava. Veštacima i advokatima po službenoj dužnosti dugujemo milionske iznose. Funkcionisanje sudova je dovedeno u pitanje, jer neki ljudi iz pomenutih profesija odbijaju da pruže usluge. To je veoma ozbiljan problem. Sada se tek isplaćuju dugovi iz marta prošle godine. Jeste li zadovoljni platama?
- Naša primanja su zaista na niskom nivou. Plata predsednika opštinskog suda, na primer, iznosi 15.000 dinara. Na sastanku predsednika sudova naš materijalni položaj smo definisali kao 'održavanje stanja permanentnog iskušenja'. Šta to znači?
- Postoji opasnost da neki ljudi odu iz pravosuđa, a da drugi podlegnu pritiscima. Male plate su zaista veliki rizik koji može da otvori vrata korupciji. Momir Ilić
