Izvor: Politika, 05.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prisluškivanje kao državna tajna
Poslednje dane 2007. godine, između ostalog, obeležila je vest od pre nekoliko godina – pokrenuta je istraga protiv Dušana Mihajlovića, bivšeg ministra policije, i Gorana Petrovića, nekadašnjeg načelnika Resora državne bezbednosti (RDB), zbog prisluškivanja novinara Vuka Cvijića i advokata Tome File. Istraga je pokrenuta na osnovu krivične prijave koju je podnela Bezbednosno-informativna agencija (BIA) još 2005. godine. Prijava protiv Mihajlovića i Petrovića sadrži pravnu kvalifikaciju: >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << "zloupotreba službenog položaja". Zašto je istraga tužilaštva pokrenuta tek dve godine posle podnošenja krivične prijave, za sada nije poznato, jer je na ceo slučaj stavljena oznaka državne i službene tajne.
Javnost je prvi put saznala da je Vuk Cvijić prisluškivan kada je oktobra 2004. u redakciju lista "Danas", u kojoj je ovaj novinar tada radio, stiglo anonimno pismo, koje je zapravo bilo izveštaj RDB-a o "merama protiv" Cvijića. Ispostavilo se da je "obrađivan" u sklopu operativne akcije "Šumadija" pod šifrom "Cer", pri čemu su "na slušanju" bila dva njegova telefona - fiksni i mobilni. Dan nakon što je list "Danas" objavio ovu informaciju, redakciji se javio Rade Bulatović, direktor BIA, koji je potvrdio autentičnost dokumenta.
Nekoliko meseci kasnije, advokat Toma Fila izjavio je da ima zapisnik o svojim telefonskim razgovorima koje je prisluškivao DB. Zatim je Advokatska komora Srbije od Vrhovnog suda Srbije tražila odgovor na pitanje da li je bilo prisluškivanja advokata. Vrhovni sud je tada odgovorio da nijedan advokat nije prisluškivan po odobrenju tog suda, na osnovu čega je utvrđeno da je Fila nezakonito prisluškivan.
Akcija prisluškivanja File nosila je operativni naziv "Kaktus", pod šifrom "Fiki".
Vuk Cvijić očigledno je bio "bezbednosno interesantan" tajnoj policiji zbog serije tekstova u dnevniku "Danas" iz prve polovine 2001. godine, u kojima je otkrivao dotad nepoznate detalje iz istrage ubistva na Ibarskoj magistrali. S druge strane, advokat Toma Fila u vreme opservacije bio je u gotovo svakodnevnim kontaktima sa Slobodanom Miloševićem.
Novinar Vuk Cvijić rekao je juče da nije upoznat sa detaljima istrage, zbog, kako smo već rekli, stavljanja oznake državne i službene tajne na ceo predmet. Cvijić kaže da je najverovatnije bio prisluškivan u vreme istrage o pogibiji četvorice visokih funkcionera Srpskog pokreta obnove (SPO) u isceniranoj saobraćajnoj nesreći na Ibarskoj magistrali.
- Mislim da je od utvrđivanja pojedinačne odgovornosti, bitnije da se cela tajna služba reformiše, kako se tako nešto nikada ne bi ponovilo. Posledice prisluškivanja u ranijim vremenima imale su mnogo ozbiljnije posledice, kao što je slučaj na Ibarskoj magistrali i ubistvo Slavka Ćuruvije. Nažalost, do danas pravda u tim zločinima nije zadovoljena - kazao je Cvijić.
Tokom jučerašnjeg dana, pokušali smo da stupimo u kontakt sa Dušanom Mihajlovićem, bivšim ministrom policije, ali on nije odgovorio na naše pozive.
Goran Petrović, bivši načelnik RDB, nije želeo juče da komentariše ovaj slučaj. On je samo podsetio da je krivična prijava podneta pre dve godine, i da su do sada trajale predistražne radnje, nakon čega je tužilaštvo pokrenulo istragu. Petrović ovaj postupak ocenjuje revanšizmom Radeta Bulatovića, direktora BIA, koji je, po Petrovićevoj oceni, pokušao da mu "namesti" odgovornost za ubistvo Momira Gavrilovića, bivšeg pripadnika RDB-a. Međutim, kako kaže Petrović, kada je Bulatović video da "ne može ništa da mi nađe", naredio je da se napiše krivična prijava zbog prisluškivanja.
Interesantno je, međutim, to da je prva Petrovićeva reakcija, kada je čuo zašto ga zovemo, bila ta da kaže da ne zna ko su Cvijić i Fila. To je zanimljivo pre svega zbog toga što je Petrović svojevremeno u intervjuu u nedeljniku NIN izneo niz neprimerenih optužbi na Cvijićev račun koje bi lako mogle da se podvedu i pod krivično delo klevete. Međutim, Cvijić nije želeo da tuži Petrovića, jer, kako sam kaže, nije hteo da traži satisfakciju preko suda. On kaže da su mu dovoljnu satisfakciju pružila novinarska udruženja koja su oštro osudila taj Petrovićev istup. Petrović je, inače, tada demantovao da je oklevetao Cvijića, ali je NIN ubrzo saopštio da ima traku sa snimljenim razgovorom, nakon čega se bivši načelnik RDB-a nije oglašavao po tom pitanju.
Slučaj prisluškivanja novinara Cvijića i advokata File mogao bi da bude prvi sudski proces zbog nezakonitog prisluškivanja. Tako bi se pred sudom našle operativne akcije RDB-a pod nazivom "Šumadija" i "Kaktus", u okviru kojih je, prema zvanično nepotvrđenim podacima, prisluškivano još nekoliko advokata, novinara i drugih ljudi iz sfere javnog života. Nedavno je do našeg lista stigla i informacija da su u tom periodu ljudi nelegalno prisluškivani, pod objašnjenjem da je reč o kriminalcima. Uz objašnjenje da se traži dozvola za prisluškivanje "NN lica iz kriminogene sredine", navedeni su brojevi koje su koristili mnogi novinari i advokati. Međutim, za sada nije poznato zašto se mnogi slučajevi prisluškivanja iz akcija "Šumadija" i "Kaktus" nisu našli u krivičnim prijavama protiv onih koji su naredili i sprovodili sve to.
Zanimljivo je da je u istom periodu, kada su vođene akcije "Šumadija" i "Kaktus" (reč je o 2001. i 2002. godini), RDB sprovodio i operaciju prisluškivanja pod nazivom "Mačva". U toj operaciji, RDB-u su najviše bili "bezbednosno interesantni" bivši i u to vreme aktuelni pripadnici javne i tajne policijske službe. Među njima je bilo i poznatih imena sa kriminalnom prošlošću, od kojih danas većina nije u životu. Pojedini mediji su na osnovu dostavljenih tajnih podataka o operaciji "Mačva" objavili da je tada prisluškivan Goran Radosavljević Guri, tadašnji komandant Žandarmerije, zatim bivši drugi čovek SDB-a Franko Simatović Frenki, njegov naslednik na istoj poziciji Nikola Ćurčić, bivši direktor Carine Mihalj Kertes, bivši načelnik Resora javne bezbednosti, general Vlastimir - Rođa Đorđević, kao i njegov bivši pomoćnik, general Obrad Stevanović.
[objavljeno: ]
