Izvor: Glas javnosti, 05.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preživeo udar groma
UŽICE - Milana Petrovića (29), poljoprivrednika iz sela Lopaši kod Požege, preksinoć je pogodila munja dok se usred nevremena iz plastenika vraćao prema kući, ali je, pukom srećom, ostao živ, i juče se od opekotina oporavljao u užičkoj bolnici. NJegove komšije Branko i Milojko Vujičić kažu da onesvešćeni Milan punih deset minuta nije davao nikakve znake života i da su ga na ovaj svet vratili neprekidnim masiranjem srca pošto su ga položili na mokru travu.
Prema rečima >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << dr Vladislava Stokića, hirurga, koji je sa dr Radišom Cvijovićem, načelnikom hirurgije u bolnici u Užicu, prvi pregledao Milana, on je od udara zadobio opekotine prvog stepena na desnoj strani grudnog koša i trbuha, preko leve potkolenice, a opekotinama mu je pokriveno oko 10 odsto kože. Sem toga, Milan je i ugruvan jer ga je udar munje odbacio najmanje nekoliko metara unazad.
- Urađene su sve analize, stanje pacijenta sada je stabilno, ali zasada nije moguće sa sigurnošću reći da li će ostati neke posledice - kaže dr Stokić.
Drama u domaćinstvu Petrovića u Lopašima iznad Požege trajala je preksinoć više od pola sata. Milan je, ispričao nam je juče u užičkoj bolnici, pošto je počelo nevreme i dva-tri puta zagrmelo u daljini, iz kuće otrčao da plastenika da zatvori „čela“ od najlona, to je i uradio, seća se i da je od plastenika zakoračio prema kući udaljenoj oko 70 metara...
NIJE IMAO MOBILNI
Milan kaže da u trenutku kada ga je pogodila munja nije imao mobilni telefon kod sebe. Pogođen je u udolini ispod kuće dok je išao kroz detelinu, a okolo, na najmanje 50 metara nema nijednog drveta. Meštani i policija nisu, inače, uspeli da nađu mesto gde je grom, koji je dohvatio i Milana, pogodio u zemlju. Iznad kuće Petrovića u Lopašu stoji i veliki bagrem koji je grom pogodio pre dve godine, koji se osušio, ali ga niko ne seče.
- Sledeće čega se sećam jeste da sam iznad glave ugledao komšiju... Tek kasnije, u sanitetu, na putu prema Požegi, doktori su mi rekli da me pogodio grom. Sinoć su dolazili da me obiđu i komšije koji su prvi stigli do mene, kažu da sam punih pola sata bio u nesvesti - ispričao nam je juče Milan.
- Muž mi je rekao da se sprema nevreme i da ćerkicu nosim u kuću, a on je otrčao prema plasteniku... Nije prošlo nekoliko minuta, napolju je, ispod kuće, jako puklo, od udara groma sve se zatreslo, ja sam zavrištala iz sveg glasa... Istrčim napolje, počnem da zovem Milane, Milane, njega nema da se javi... Pogledam, naš pas stoji malo dalje i gleda prema plasteniku, tamo kuda je Milan otišao, ja dole pogledam, Milan leži na leđima i ne daje znake života - prepričavala nam je juče dramu koja je srećno završena Milanova supruga NJegina.
NJenu kuknjavu i dozivanje u pomoć koji minut kasnije čuli su komšije Vujičići i Dragić Rosić...
- Strčimo dole ka Milanu, on leži u travi, na leđima, raširenih ruku, crn kao ugarak, ruke mu poplavile, natekle, ukočene... Opipamo ruku, puls nismo uspeli da nađemo, pomislio sam nema od njega ništa. Srećom, komšija Rosić radio je nekad kao bolničar, pa ima iskustva, i znao je šta treba da radimo... Podignemo Milana, skinemo mu majicu, položimo ga na mokru travu i počnemo da mu masiramo srce - kaže komšija Branko Vujičić.
Tek posle 10 ili 12 minuta, Milan je, nastavljaju njegove komšije, ispustio tihi zvuk i tada su znali da su uspeli da ga vrate u život...
- Uzeli smo ga tada nas trojica na ruke, iznesemo ga gore do kuće, položimo na klupu, njemu udari bela pena na usta... Ne znam koliko je još vremena prošlo, Milan dođe svesti, poče da priča, nepovezano, poče da doziva nekog Gorana da ga vodi doktoru, iako među nama nije bilo nijednog Gorana. Srećom, brzo su stigli i lekari iz Požege. Pošto su ga pogledali, čuo sam kako pričaju da je Milana grom direktno pogodio, skresao negde oko ramena - pričaju komšije Branko i Milojko.
Od udara, Milanu su ostale opekotine sa čitave desne strane, a kod kuće, u selu, i nagorela majica sa velikom rupom na mestu gde je munja udarila, i nagorela leva čarapa...
- Sinoć su me jako bolela pluća, sad mi je bolje, ali osećam bol od opekotina... - kaže Milan.
- Ni sad ne mogu da verujem da je Milan preživeo, da smo uspeli da ga povratimo... Bio je dobio mrtvačku boju kad smo ga doneli pred kuću i kad mu je pena udarila na usta, no, dade Bog te nam on osta živ. Odsad i on i mi svi u komšiluku treba da slavimo taj dan, da idemo crkvu i palimo sveće - kažu Milanove komšije.
Sam Milan, više u zbilji nego u šali, dodaje da će ubuduće dobro razmisliti hoće li dok traje nevreme i dok grmi iz kuće izlaziti napolje.
- Čim zagrmi, ima da bežim pod krevet - veli Milan.
