Izvor: B92, 14.Jun.2010, 17:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Preventivni zatvor" kao pravilo
Beograd -- Optužnica protiv grupe lekara i Vladana Šubarevića, bivšeg člana veća gradske uprave zaduženog za zdravstvo, stupila na snagu osam meseci nakon što su uhapšeni.
Međutim, suđenje neće početi pre jeseni, zbog zauzetosti advokata, ali i sezone godišnjih odmora.
U međuvremenu, petoro ljudi iz ove grupe i dalje su u pritvoru. B92 istražuje zbog čega je preventivni pritvor u Srbiji postao redovna pojava.
Vladan Šubarević i grupa lekara >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << su pritvoreni pre skoro osam meseci, zbog sumnje da su oštetili grad Beograd za 65 miliona dinara.
Inicijalni pritvor od 48 sati je produžavan nekoliko puta zbog toga što jedan svedok nije saslušan, kaže advokat Vladan Vukčević, branilac jednog od lekara, Nikole Milinića, bivšeg direktora KBC Bežanijska kosa.
"Ako je osnov za pritvor to što bi boravak na slobodi mogao da predstavlja smetnju za postupak, onda mogu s punom odgovornošću da vam kažem da je Nikola Milinić u pritvoru ni zbog čega, da ne postoji nikakav racionalni razlog za njegovo zadržavanje u pritvoru. A gledano formalno, pritvor se produžava zbog tačke dva, jer jedna svedokinja nije saslušana. A drugi razlog je tobože taj što se radi o teškom krivičnom delu", kaže Vukčević.
Vukčević, koji je pre dvadesetak godina radio kao sudija u bivšem V opštinskom sudu u Beogradu, pa mu je deo posla bio i da proverava stanje u Okružnom zatvoru, kaže da je, prema podacima koje poseduje, danas u pritvoru dva do tri puta više ljudi.
Najčešći razlozi za određivanje pritvora su mogućnost bekstva, ponavljanja dela, sakrivanja dokaza ili uticaja na svedoke i zakonom je predviđeno da u fazi istrage može da traje najduže šest meseci, za najteža dela. Odluka najčešće zavisi samo od ličnog stava sudije.
"Veoma često akteri u pravosuđu, sudije pre svega, ali i tužioci koji predlažu ili se saglašavaju sa produženjem ili ukidanjem, ponekad rezonuju s vanpravnim razlozima pa ne žele da im se zameri da su možda bili suviše popustljivi ili neoprezni u reagovanju na takav predlog", kaže Milan Škulić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.
Za javnost, nelogičnih određivanja pritvora ili puštanja iz pritvora bilo je na pretek. Pamti se boravak u pritvoru bivšeg funkcionera fudbalskog kluba Crvena zvezda Dragana Džajića zbog sumnje o proneveri pet miliona evra. Iako je u pritvoru bio pet meseci, optužnica ni posle godinu i po od hapšenja nije podignuta.
Folk pevačica Svetlana Ražnatović, je u policijskoj akciji "Sablja" pritvarana zbog potencijalnih veza sa zemunskim kriminalnim klanom, ali nikada nije bila pritvarana zbog sumnje da je proneverila 11 miliona evra, niti je posle sedam godina od početka istrage podignuta optužnica.
Tu je i slučaj Gorana Kneževića, bivšeg gradonačelnika Zrenjanina. On je zbog sumnje da je oštetio taj grad za 3,5 miliona evra punih godionu dana proveo iza rešetaka.
"Gledajte kako radi Haški tribunal. On ne drži ljude u pritvoru dok ne digne optužnicu. Ali skuplja dokaze i za svo to vreme su ti ljudi na slobodi. Kad skupi dovoljno dokaza da Tužilaštvo može da proceni da može dobiti proces pred sudom, ono traži zatvaranje i čovek biva zatvoren", rekao je Dobrivoje Radovanović, bivši direktor Instituta za kriminološka istraživanja.
"Problem je da se promeni svest u praksi i da se stvore uslovi da se više primenjuju alternative pritvoru, poput spomenute zabrane napuštanja boravišta ili zabrane kontakta s nekim licima ili čak kućnog pritvora", kaže Škulić.
Ukoliko optužnica protiv ljudi koji su držani u pritvoru ne bude podignuta ili država izgubi na sudu, oni imaju pravo da podnesu zahtev za odštetu. Visina te naknade razlikuje se od slučaja do slučaja i zavisi od više okolnosti, među kojima je ključno vreme provedeno iza rešetaka.
.jpg)
